Dana 13. novembra2020. godine, postavljeni su poslednji delovi statue, te se čitava kompozicija mogla videti u svom potpunom obliku.[7] Naredne nedelje je postavljena skela radi izvođenja poliranja i patiniranja.[8]
Na dan otkrivanja spomenika, autor Aleksandar Rukavišnjikov se obratio građanima Srbije, budući da je zbog preležanog virusa korona bio sprečen da prisustvuje ovom događaju:
Spomenik predstavlja vladarsku figuru Stefana Nemanje u plemićkoj odori. U desnoj ruci se nalazi mač, a u levoj ruci je Hilandarska povelja. Iako je na prvom prikazu idejnog rešenje spomenika bilo predviđeno da veliki župan drži krst (dupli ili ruski krst), kasnije je odlučeno da to bude mač.
Kako se oko toga otvorila široka polemika u kojoj je dominirala teza da se odustalo od krsta zbog insistiranja arapskih investitora iz obližnjeg Beograda na vodi, dilemu je otklonio sam vajar Rukavišnjikov u razgovoru za Sputnjik na srpskom jeziku: „Čuo sam da se u poslednje vreme govori o toj temi i da se postavlja pitanje zašto je krst zamenjen mačem? Navodi se i da je zamenjen u poslednjem trenutku. Pa, u poslednjem trenutku to ne bi bilo ni realno da se uradi. Naprotiv, zamenjeno je na početku. (...) Mi smo dugo razmišljali i odlučili da, ipak, prikažemo Stefana Nemanju u svetovnoj odeći, a ne u duhovnoj i da treba da ga prikažemo kao čoveka koji je stvorio srpsku državnost. To je ono što je najvažnije. U konkretnom slučaju, mač ima smisla, on je pogodniji jer se silueta spomenika završava oštricom.“[14][15]
Drugim rečima, odlučeno je da spomenik predstavlja Stefana Nemanju kao velikog župana i državnika, za šta je prikladniji simbol mač, a ne kao monaha ili Svetog Simeona Mirotočivog, za šta bi svakako prikladniji bio krst.
Zajedno sa postamentom, spomenik je težak 80 tona i visok 23,5 metra. Na taj način, predstavlja najviši spomenik na teritoriji Srbije.
Postament
Postament je sačinjen od više elemenata. U osnovi, to je napukli vizantijski šlem, kao simbol Nemanjine borbe za nezavisnost od Romejskog carstva, iz koga izranja vladarsko žezlo, simbol vladarske moći. Rukavišnjikov navodi da je za model žezla koristio žezloSvetog Save (jedini predmet za koji se pouzdano zna da je bio u Savinim rukama), prvog srpskog arhiepiskopa i Nemanjinog najmlađeg sina, koje je sačuvano i nalazi se u riznici manastira Mileševa i povremeno izlaže u Istorijskom muzeju Srbije, budući da takav predmet koji bi pripadao Stefanu Nemanji nije sačuvan, ali postoje osnovi za verovanje da je i sam posedovao slično žezlo.[5]
Slikar Miloš Šobajić je u emisiji "Dnevni red" na TV B92, oktobra 2020. godine, rekao da je u principu zadovoljan rešenjem spomenika Stefanu Nemanji, iako bi on lično to nešto drugačije uradio, dodavši da je podizanje spomenika važno: „Posebno u ovom momentu kada se otima Kosovu, a dinastija Nemanjića je vezana za Kosovo, kako sad lako oduzeti Kosovo kad u Beogradu zidaju spomenik 'tom prokletom Srbinu Nemanji.“[16]
Reditelj i publicista Dragoslav Bokan je u emisiji "Lice nacije" na RTV Pančevo, krajem januara 2021. godine, rekao: „Ja mogu da kažem da je ovaj Savindan objava izlaska iz titoističke ere, jer do sada je bilo posle Tita Tito, izbrisan je sada, ovo je novi početak koji nosi novi entuzijazam, Beograd je sada prestonica Srbije.“[17]
Istoričar dr Aleksandar Raković, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, govorio je o kritikama na račun veličine spomenika: „Mnogima, ali ne svima, smeta grandioznost spomenika, no svet je pun grandioznih spomenika raznim vladarima i istaknutim ličnostima. Stoga nije bitno da li grandioznost odgovara 19, 20. ili 21. veku, već je važno da odgovara ličnosti vladara kome se podiže. Stefan Nemanja zaslužuje takav spomenik u Beogradu.“[18]
Gostujući u jutarnjem programu Prve televizije (3. februar 2021), heraldičar Ljubodrag Grujić da, iako razume kritike na račun visine spomenika, kao i bilo koje druge zamerke, lično doživljava rešenje spomenika kao lep izbor i da je kao heraldičar oduševljen obiljem simbolike na samom spomeniku, uz ocenu da je svaki spomenik simbol svog vremena i da ga kao takvog treba sačuvati.[19]
U uvodniku Pečata od 5. februara 2021. godine, novinar Nikola Vrzić kaže: „...ničeg prirodnijeg nema od spomenika Stefanu Nemanji koji, kroz Nemanjinu ulicu, gleda gore prema Hramu Svetog Save. I da je zapravo neprirodno što se takav susret oca i sina, dva naša svetitelja, u prestonici srpskog naroda, nije dogodio i ranije... (...) Što znači da se spomenik Stefanu Nemanji može posmatrati i kao spomenik našoj slobodi.“[20]
Arhitekta Dragoljub Bakić, koji je projektovao Halu Pionir, izjavio je 17. jula2020. godine: „Čitav Savski trg je apsolutna urbanistička besmislica, ne samo njegov spomenik od 28 metra.“[22] Kasnije je tražio i da spomenik bude premešten.[23]
Društvo konzervatora Srbije je 20. avgusta2020. godine, zatražilo da se zaustavi postavljanje spomenika, uz obrazloženje da: „vladarska ikonografija koju je predstavio skulptor iz Rusije pretenciozni je falsifikat akademizma 19. veka, uvećan šest ili sedam puta u odnosu na uobičajenu visinu monumentalnih spomeničkih obeležja.“[24]
Među onima koji nisu imali zamerku na ideju podizanja spomenika Stefanu Nemanji, već na idejno rešenje koje podrazumeva visinu od 28 metara, našli su se istoričarka Latinka Perović i istoričar Srđan Cvetković.[25]
U javnosti se vodila polemika zašto je umesto krsta koji je bio na pobedničkom rešenju na konkursu, na spomenik postavljen mač.[26]
Polemika Gorana Markovića i Emira Kusturice
Reditelj Goran Marković je 20. avgusta2020. godine, govorio o spomeniku Stefanu Nemanji kao: „nakaznoj skalameriji“ i pozvao Emira Kusturicu, člana žirija, da se ogradi od spomenika.[22]Kusturica mu je odgovorio javnim pismom 21. avgusta, u kojem je rekao: „izoštri smisao za stradanje hrišćana na Kosovu i Metohiji ili u Crnoj Gori. Ne samo zbog hrišćanske kulture, nego i tvoje sekularne građanske politike, kojom se, za razliku od mene, baviš, a ne znaš da ona ne postoji bez istorije koju je upravo Stefan Nemanja, imenjak, započeo na Balkanu. (...) Sada je politika postala tvoja sudbina, rođena u "užasu praznine" tvog filmskog žanra.“[27]
Ova polemika je izazvala šire odjeke. Na Markovićevu stranu je stao, između ostalog, urednik Nedeljnika i novinar Veljko Lalić.
Sramno je što spomenik rodonačelniku naše prve kraljevske dinastije nismo podigli mnogo pre, ali on mora da bude u skladu sa tradicijom i onim što je ta dinastija ostavila. Simeon je bio odraz skromnosti i posvećenosti veri i Bogu a ovaj spomenik je sve suprotno od toga, on je odraz bahatosti, megalomanije i neukosti ove vlasti. (...) Mi smo protiv banalizacije i vulgarizacije naše baštine, protiv spomenika samovolji. Ovo nije spomenik Stefanu Nemanji nego Aleksandru Vučiću i njegovom primitivizmu
Šta je zgrešio Stefan Nemanja ili bilo koja ličnost srpske istorije da mu ovaj kriminalni režim podiže spomenik? Šta je zgrešio Stefan Nemanja da ga danas podižu ukradenim parama građana Beograda i Srbije? Da bude deo kriminalnog plana, da ostaje u tkivu Beograda kao strano telo, kao večito podsećanje, uz razorenu železničku stanicu i kriminalni Beograd na vodi, na jedan lažljivi, lopovski, prostački režim koji je uzjahao Srbiju i koji će je trovati, rušiti, pljačkati sve dok ih ne oteramo sa vlasti.
↑Jovanović, Nenad M.. „Krst ili mač”. Centar za istraživanje pravoslavnog monarhizma. Arhivirano iz originala na datum 2022-01-27. Pristupljeno 29. 1. 2021.
