Red bul stratos (engl.Red Bull Stratos) je jedan od brojnih marketinških projekta u ekstremnim sportovima poznate svetske kuće za proizvodnju energetskih napitaka Red bul iz Austrije, u kome je jedan od najpoznatijih BASE padobranaca izveo skok iz stratosfere sa visine od oko 39.068 m, iz specijalne kapsule i helijumom napunjenog balona, i time nadmaši rekord pukovnika Jozefa Kitindžera, koji je uspešno skočio sa visine od 31.000 m, i rekord Malkoma Rosa u letu balonom (34.668 m).[1]
Nakon što je realizacija Red bul stratos misije, prvobitno planirane za 9. oktobar2012. više puta odlagana zbog jakih vetrova na prostoru Novog Meksika,[2] konačno je uspešno realizovan 14. oktobra2012. Tako je zahvaljujući ovom programu Feliks postao prvi svetski supersonični padobranac.
Istorijat
Januara2010, prvi put je objavljeno da će Feliks Baumgartner uz pomoć tima naučnika i sponzorstvo Red Bula pokušati da postavi svetski rekord u skokovima padobranom iz stratosfera.[3] Baumgartner je prema ovim najavama trebalo da obavi skok sa visine od 36.600 m iz kapsule prikačene za balon ispunjen helijumom, i postane prvi padobranac koji je sopstvenim telom probio zvučni zid.[4][5][6] Dana 12. oktobra2010, Red Bul objavio da se realizacija projekata privremeno odlaže, zbog tužbe sudu podnete od strane Danijela Hogan. Hogan je u svojoj tužbi podnetoj Višem sudu Kalifornije, sa sedištem u Los Anđelesu, SAD aprila 2010, tvrdio da je on tvorac ideje o padobranskim skokovima sa ivice stratosfere iz 2004, a da su Red Bul i Baumgartner ukrali tu njegovu ideju.[7][8] Nakon što je tužba rešena u van sudskom postupku juna 2011,[9]5. februara2012, Dejli Telegraf je objavio da će realizacija projekta Red bul stratos biti nastavljena.[10]
Problemi
Atmosfera zemlje počev od površine polagano postaje ređe i posepeno nestaje u svemiru. Ne postoji konačna granica između atmosfere i svemira.
Tri četvrtine mase atmosfere nalazi se unutar 11 km od površine Zemlje.
Do visine od 32 km (središdeo stratosfere) sadržano je 99 % ukupne mase atmosfere, a preostalih 1% otpada na visinu od 1000 km.
Stratosfera, iz koje će Feliks započeti skok i u kojoj će provesti u slobodnom padu izvesno vreme, je najnegostoljubiviji deo zemljine atmosfere koji se prostire između mezosfere i troposfere. Stratosfera je sloj između 12 i 50 km visine. U njoj su gasovi odvojeni u obliku slojeva prema njihovoj težini.
Stratosfera, se u svom donjem delu zove još i ozonosfera, a proteže se od 10 km (na polovima oko 8 km) do visine od oko 55 km. U ovom sloju temperatura se neprestano snižava od -55°S (na srednjim širinama i na polovima) do -85°S (na ekvatoru)., pa sve do 0°S u stratopauzi.
Slojevi stratosfere su stabilni zbog temperaturne inverzije. Razlog leži u raspadanju molekularnog kiseonika (O2) u ozon (O3) pod uticajem Sunčevih kratkotalasnih (200 nm), ultravioletnih zraka. Kiseonik apsorbuje ove po čoveka štetne zrake i pri tome se deli i vezuje u troatomski oblik kiseonika-ozon. Što je veća udaljenost od Zemlje, veći je udeo solarnih UV zraka pa time i udeo ozona. Stratosfera sadrži 90% atmosferskog ozona. Sa opadanjem atmosferskog pritiska i porastom solarnog zračenja najveća koncentracija ozona javlja se na visininama od 20 do 50 km. Visoke koncentracije ozona javljaju se takođe u ozonskim rupama (ozonskim rukavcima) ozonosfere, koje se mogu pružati u dubinu atmosfere do 14 km.
Promena atmosferskog pritiska i parcijalnog pritiska kiseonika i ugljen dioksida u vazduhu i plućima sa visinom
Visina(m)
Atmosferski pritisak (mmHg)
Pritisak O2 u vazduhu(mmHg)
Pritisak O2 u plućima(mmHg)
Pritisak CO2 u plućima(mmHg)
na nivou mora
760 (664-803)
159
109
40
5.500
380
75
40
31
11.500
155
30
12
30
19.500
47
0
0
0
Misija
U okviru projekta „Red bul stratos“ Feliks je skokom iz stratosfere oborio tri svetska rekorda:
Probio zvučni zid slobodnim padom (u toku leta Feliksovovo telo, dostiglo je brzinu od 1173 km/čas)[2]
Ostvario najviši let balonom (39.068 m), kojim je upravljao čovek.
Dostigao najvišu visinu iznad zemljine površine (39.068 metara), sa koje je čovek ikada skočio padobranom.
Jedini svetski rekord koji Feliks nije ostvario (a bio je planiran), je rekord u najdužem slobodnom padu (prema proračunu trebao je da traje između pet i šest minuta), jer je ukupno trajanje skoka (do uspostavljanja kontakta sa zemljom), trajalo je 4,22 minuta.[11][12][13] Ukupno trajanje skoka (do kontakta sa zemljom) trajao je desetak minuta.[11]
Promena pritiska i temperature u atmosferi, promena pritiska, temperature i koncentracije kiseonika u kapsuli sa visinom i brzina penjanja balona u misiji Red bul stratos
