PROFILPELAJAR.COM

Menhengladbah
nem. *Mönchengladbach*
Menhengladbah; nem. Mönchengladbach
	; Opatija u Menhengladbahu
	; Grb
Osnovni podaci
Država	Njemačka
Savezna država	Severna Rajna-Vestfalija
Stanovništvo
Stanovništvo (31. 3. 2008)	264.566
Gustina stanovništva	1.552 st./km²
Geografija
Koordinate	51°12′00″N 6°26′00″E / 51.2°N 6.433333°E
Vremenska zona	UTC+1, leti UTC+2
Nadmorska visina	70 m
Površina	170,43 km²
	Menhengladbah Menhengladbah (Njemačke)
Ostali podaci
Poštanski kod	41001–41239
Pozivni broj	02161 i 02166
Registarska oznaka	MG
Web-stranica	www.moenchengladbach.de

Menhengladbah (nem. Mönchengladbach) je grad na zapadu Nemačke, između Diseldorfa i Roermonda u Holandiji. Pripada upravnom okrugu Diseldorfa i provinciji Severna Rajna-Vestfalija.

Marta 2008. u Menhengladbahu je živelo 264.566 ljudi.

Sadašnje granice grad je dobio 1. januara 1975. kada su mu priključeni grad Rejt (Rheydt, u to vreme 99.963 stanovnika) i opština Vikrat (Wickrath, 13.961 stanovnika).

Geografija

Menhengladbah leži u ravnici, mada u njemu postoji i nekoliko brežuljaka. Najviša tačka je na 133 metra, a najniža na 35 metara nadmorske visine. Velike površine su pod šumama i parkovima.

Nalazi se 16 kilometara zapadno od Rajne. Na jugu i istoku grada protiče reka Nirs. Ona izvire par stotina metara od grada i uliva se u reku Mas u Holandiji. U nju se uliva potok Gladbah po kojem je grad dobio ime.

Istorija

Prva naselja u okolini Menhengladbaha su stara 300.000-400.000 godina, a u njima su živeli Homo erektus i Neandertalci. Postoje mnoge grobne humke iz mlađeg kamenog i bronzanog doba. U doba Rimljana ova oblast je pripadala provinciji Donja Germanija.

Istorija Menhengladbaha počinje izgradnjom opatije 974. Podigao ju je kelnski nadbiskup Gero, sa svojim saradnicima. Prva crkva je podignuta na mestu gde su Mađari 954. uništili crkvu s početka 9. veka.

Opati su ovde napravili utvrđenje i pijacu u 12. veku. Mesto je dobilo gradske privilegije u periodu 1364-1366. Podignuta su utvrđenja od kamena koja su održavali građani. Do kraja 18. veka grad je pripadao Kneževini Jilih.

Četvrtg oktobra 1794. francuske revolucionarne trupe su umarširale u grad. Leva obala Rajne je 1801. proglašena za deo Francuske. Opatija je raspuštena, a poslednji monasi su je napustili 31. oktobra 1802. Od 1798. do 1814. Gladbah je pripadao francuskom Departmanu de la Rer.

Do kraja 19. veka grad se zvao Gladbah (ranije i Glajdebah, Gleidebach). Godine 1888. dobio je ime Minšen-Gladbah, ili pisano M. Gladbah, da bi se razlikovao od grada Bergiš Gladbah.

Minšen-Gladbah je 1929. ujedinjen sa gradom Rejt u Gladbah-Rejt, da bi se opet odvojio 1933. (po želji Jozefa Gebelsa koji je bio rodom iz Rejta).

Bombardovanja Menhengladbaha u Drugom svetskom ratu počela su rano, britanskim napadom 11. maja 1940. na stambene oblasti grada. Grad je bombardovan mnogo puta sve do 1945, pri čemu je 65% grada uništeno. Godine 1960. ime grada je dobilo današnju formu: Menhengladbah.

Privreda

Industrijski razvoj Menhengladbaha od sredine 19. do sredine 20. veka zasnivao se na tekstilnoj industriji. Posle Drugog svetskog rata došlo je do strukturne promene u industriji, tako da danas grad proizvodi mašine, transformatore, elektronske aparate, hranu i pivo.

Na šest kilometara od grada se nalazi Aerodrom Diseldorf-Menhengladbah, a nešto dalje je međunarodni Aerodrom Diseldorf.

Sport

Najpoznatiji sportski kolektiv Menhengladbaha je Fudbalski klub Borusija Menhengladbah. Tokom 1970-ih klub je osvojio 5 prvenstava Nemačke i 2 kupa UEFA. Njihov stadion se nalazi u „Borusija parku“. U prvenstvu 2007-2008. klub se plasirao iz druge u prvu Nemačku ligu.

Najstariji fudbalski klub u gradu je 1. FK Menhengladbah.

U gradu deluju klub američkog fudbala „Menhengladbah meveriks“ (Die Mönchengladbach Mavericks) i prvoligaš u hokeju na travi „Gladbaher HTC“ (Gladbacher HTC, prvak Nemačke 2002).

Kultura

Teatar Ujedinjene gradske bine Krefelda i Menhengladbaha izvodi opere, mjuzikle i pozorišne komade u pozorištima oba grada. Osnovan je 1950.

Pored više muzeja, gradske znamenitosti su:

Gradska većnica (bivši benediktinski manastir), iz 1663-1705, ponovo sagrađena 1950.
Gradska većnica u Rejtu, izgrađena 1894-96.
Opatija Svetog Vita u Menhengladbahu, s početka 12. veka (kripta), 1228-39. (bazilika) i 1256-77. (hor)

Galerija

Muzej Abtajberg
Glavna železnička stanica
Stadion Borusija park

Reference

↑ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.

Literatura

Berger, Dieter (1999). Geographische Namen in Deutschland. Bibliographisches Institut. ISBN 3411062525.
Fulbrook, Mary (1991). A Concise History of Germany. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36836-0.
Gareth, Shaw (2011). Urban Historical Geography: Recent Progress in Britain and Germany (Cambridge Studies in Historical Geography) (Reprint edition izd.). Cambridge University Press. ISBN 0521189748.
Home, William R.; Pavlovic, Zoran (2007). Germany (Modern World Nations) (2 ed. izd.). Chelsea House Pub. ISBN 0791095126.
Hamm, Ingrid; Werding, Martin; Seitz, Helmut (3540681353). Demographic Change in Germany (8. izd.). New York: Springer-Verlag. ISBN 2007.
Berghahn, V. R. (2004). Modern Germany: Society, Economy and Politics in the Twentieth Century (2. izd.). Cambridge University Press. ISBN 0521347483.
Jähnig, Bernhart; Biewer, Ludwig (1991). Kleiner Atlas zur deutschen Territorialgeschichte (2. izd.). Bonn: Kulturstiftung der Deutschen Vertriebenen. ISBN 3885570963.
Dornbusch, Joachim; Aner, Ekkehard (1997). Grosser Atlas zur Weltgeschichte. Braunschweig: Westermann. ISBN 3075095206.