Rođena je 29. septembra 1922. godine u Velikom Polju kod Sežane, u zemljoradničkoj porodici. Osnovnu školu završila je u Podnanosu. Školovanje je nastavila na raznim dopisnim kursevima, a 1940. godine je otišla stricu u Ljubljanu. Tamo je završila kurs za kuvarice, a u slobodno vreme bavila se fiskulturom u društvu „Sokol“. Kući se vratila u leto1941. godine, nakon što su Ljubljanu okupirale italijanske jedinice. Posle toga je pomagala porodici u obrađivanju zemlje.
Ujesen 1941. godine, u okolinu Velikog Polja stigli su prvi slovenački partizani. Kuća Škapinovih postala je jedna od najpouzdanijih baza oslobodilačkog pokreta, sve do 3. marta 1943. godine, kada su ju spalili italijanski fašisti, a Mihaelinog oca ubili kad je pokušao da pobegne. Posle toga su Mihaela, njena sestra, brat i majka stupile u Južnoprimorski partizanski odred. Njen najstariji brat bio je već od ranije partizan.
Šesnaesta brigada je, u sastavu 31. slovenačke divizije, krenula u napad na nemačke snage u Gorenjskoj. Brigada je učestvovala u više diverzija i borbi, zbog čega su se nemačke snage povukle iz sela Žiri. To je bilo prve veće oslobođeno mesto u Gorenjskoj. Mihaela je takođe učestvovala u tim borbama, a počela je i da se bavi pisanjem pesama. Tada je napisala i pesmu „Jesen“, koja je posle njene pogibije objavljena u listu „Za Vojkom“.
U novembru 1943, nemačke jedinice su krenule u ofanzivu prema Gorenjskoj. Šesnaesta brigada je bila upućena na Žirovski vrh kod Škofje Loke da tamo brani oslobođenu teritoriju. Dana 15. novembra, nemačkim vojnicima iz 134. grenadirskog puka uspelo je da u napadu iznenade Drugi bataljon brigade. Politički komesar i Mihaela su istrčali van prema položajima, ali su naleteli na nemačku udarnu grupu koja se neprimetno provukla kroz partizanske redove. Komesar se spasao, ali je Mihaela poginula u okršaju.