Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu, osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula2002. godine. Međunarodni krivični sud predstavlja telo nadležno za suđenja za međunarodna krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana država koje su pristupile sudu.
Do obnove inicijative dolazi 1990. i 1992. godine, a Komisija Generalnoj skupštini podnosi nacrt statuta 1993. godine, koji je revidiran 1994. Generalna skupština UN nakon toga osniva ad hok komitet koji 1995. godine zaključuje da se nastavi sa radom na statutu i priprema diplomatska konferencija i usvajanja konačne verzije statuta. Na plenipotencijarnoj diplomatskoj konferenciji održanoj u Rimu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u julu 1998. godine usvojen je Statut tog suda.
Pošto je 11. aprila2002. godine 66 zemalja članica (od 139 zemalja potpisnica) deponovalo instrumente ratifikacije, Statut Međunarodnog krivičnog suda stupio je na snagu 1. jula2002. godine.
krivičnim delom agresije (kada budu ustanovljeni elementi krivičnog dela agresije i uslovi nadležnosti)
Međunarodni krivični sud je nadležan za navedena dela u slučaju kada je neko od tih krivičnih dela učinjeno na teritoriji neke od zemalja koje su prihvatile Statut, ili je delo učinjeno od strane njihovog državljanina. U slučaju da je reč o zemlji koja nije prihvatila Statut, moguće je da ona svojom izjavom prihvati nadležnost Suda samo za konkretan slučaj. Sud može biti nadležan i u odnosu na slučaj kada krivično delo tužiocu prijavi Savet bezbednosti postupajući na osnovu odredaba glave VII Povelje UN.
Organizacija suda
Zgrada Međunarodnog krivičnog suda u Hagu
Sud čine sledeća tela:
Predsedništvo
tri sudska odeljenja (žalbeno, sudeće i ono koje vodi prethodni postupak)
Kancelarija tužioca
Sekretarijat
Sud je sastavljen od 18 sudija s tim što na predlog Predsedništva Skupština država članica MKS taj broj može povećati. Žalbeno odeljenje sastoji se od predsednika i još četiri sudije. Sudeće i veće za prethodni postupak imaju najmanje 6 članova (1 sudija se po potrebi dodaje jednom ili drugom veću) a u ovim većima pretežniji je broj sudija koji imaju iskustva u krivičnom pravu. To za posledicu ima da u žalbenom veću sedi veći broj sudija koji imaju iskustva u međunarodnom pravu.
Statutom su određeni kriterijumi za izbor sudija (eminentnost u struci i dr.). Predviđen je dosta složen postupak izbora sudija sa dve liste od koje jednu čine stručnjaci iz oblasti krivičnog prava, a drugu oni iz oblasti međunarodnog prava (pre svega međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava), s tim što se bira nešto veći broj sudija koji imaju iskustvo u oblasti krivičnog prava. Svaka država članica može da predloži kandidate za sudiju, a izbor se vrši tajnim glasanjem na sednici Skupštine država članica. Sudije moraju biti državljani različitih zemalja, tj. dvoje sudija ne mogu biti državljani različitih zemalja, tj. dvoje sudija ne mogu biti državljani iste zemlje.
Statut pravi razliku između službenih i radnih jezika Suda. Službeni jezici su arapski, engleski, francuski, kineski, ruski i španski. Na njima se objavljuju presude Suda kao i druge bitne odluke koje donosi Sud. Radni jezici suda su engleski i francuski. Izuzetno, uz odobrenje Suda može se na zahtev stranke u postupku odobriti da ta stranka koristi neki drugi jezik.
Skupština država članica
Rimski statut predviđa Skupštinu država članica MKS, tj. onih zemalja koje su prihvatile Statut. Nju čine predstavnici tih zemalja koje su prihvatile Statut. Nju čine predstavnici tih zemalja, tj. svaka zemlja ima po jednog predstavnika u Skupštini, odnosno jedan glas prilikom odlučivanja. Skupština ima više važnih nadležnosti od kojih posebno treba istaći to da je ona nadležna i za izmene i dopune Statuta Međunarodnog krivičnog suda, odnosno ima ulogu koju u nacionalnim pravnim sistemima ima zakonodavno telo.
