Meri Haris Džons (engl. Mary Harris Jones; 1. avgust 1830 — 30. novembar 1930.), poznatija kao Majka Džons, bila je poznati američki borac za radnička prava i društveni organizator. Rođena je u Korku u Irskoj. Njena porodica se preselila u Toronto, Kanada, 1835, kratko nakon što su Britanci obesili njenog dedu za učešće u irskoj borbi za nacionalna prava. Kada je završila školovanje, radila je kao učiteljica i krojačica u Sjedinjenim Državama. Sindikate je upoznala preko svog muža, Džordža Džonsa, značajnog člana sindikata metalskih radnika.
Dve važne tačke u njenoj karijeri bile su smrt njenog muža i četvoro dece tokom epidemije žutice u Tenesiju 1867, i gubitak kompletne imovine u Velikom požaru Čikaga 1871. Prinuđena da se izdržava, priključila se društvu „Vitezovi rada“ iz kog je poteklo udruženje Industrijski radnici sveta (Industrial Workers of the World - IWW), kome je ona pomogla u osnivanju 1905. Bila je aktivni organizator i prosvetar u štrajkovima u celoj zemlji, a posebno je bila aktivna sa Ujedinjenim rudarima (United Mine Workers - UMW) i Socijalističkom partijom Amerike. Kao organizator sindikata postala je čuvena po organizovanju žena i dece štrajkača u demonstracijama za njihovu dobrobit.
1903. organizovala je decu koja su radila u mlinovima i rudnicima u „Dečji krstaški pohod“ - marš od Kensingtona u Pensilvaniji do gradića Ojster Bej ("zaliv školjki") u državi Njujork - doma predsednika Teodora Ruzvelta. Transparenti su bili ispisani parolama "Hoćemo vreme da se igramo!" i "Hoćemo da idemo u školu!". Iako je predsednik odbio da se sretne sa demonstrantima, incident je doveo pitanje dečjeg rada u vrh javnog interesovanja.
1913, tokom protesta u Zapadnoj Virdžiniji, Majka Džons je uhapšena i osuđena, zajedno sa drugim sindikalnim vođama, za konspiraciju radi ubistva, nakon organizovanja još jednog dečjeg marša. Već osamdesettrogodišnja starica je uskoro oslobođena uz zatvora, nakon što je Senat SAD naredio istragu o uslovima rada u rudnicima uglja. Nekoliko meseci kasnije u Koloradu, pomogla je da se organizuje protest tamošnjih rudara uglja. Ponovo je uhapšena, i nakon nekoliko meseci u zatvoru deportovana.
1924, 94 godine stara Majka Džons je bila na sudu ponovo, ovaj put pod mešovitom optužbom za kreiranje i prenošenje kleveta i javnu uvredu. 1925, Čarls A. Albert, izdavač Čikago Tajmsa, dobio je neverovatnih 350 000 dolara odštete.
Početkom 1925, neukrotiva Džons je odbila napad dvojice davitelja koji su provalili u kuću prijatelja kod kojih je boravila. Posle kratke borbe, jedan napadač je pobegao, a drugi je bio ozbiljno povređen. Ranjeni napadač, pedesetčetvorogodišnji Kit Gegni, je kasnije umro od povreda koje mu je zadala Džons koje su uključivale teške povrede glave zadobijene udarcima crnih kožnih čizama Džonsove. Policija ju je odmah uhapsila, ali je uskoro puštena kada je ustanovljeno da su napadači bili saradnici značajnog lokalnog privrednika.
Majka Džons ostala je sindikalni organizator i u toku svojih devedesetih godina, i nastavila da priča za sindikat skoro do svog stotog rođendana. Ubrzo pošto se zvanično povukla u penziju, sa 95 godina, objavila je svoje viđenje svojih iskustava u radničkom pokretu u svojoj autobiografiji (The Autobiography of Mother Jones (1925).
Danas je mnogi ljudi prepoznaju po američkom levičarskom časopisu Mother Jones, koji se bavi viđenjima socijalnih problema koje je postavila Majka Džons.
