Julijan DjuponJulijan Ljudvigovič Djupon (ruski: Юлиан Людвигович Дюпон; 24. avgust 1871 - 28. februar 1935), bio je ruski arhitekta, poznat po tome što je u međuratnom periodu projektirao nekoliko građevina u današnjoj Srbiji. PorekloJulijan Ljudvigovič Djupon, umetnik i arhitekta, rođen je 24. avgusta 1871. godine u Odesi u porodici engleskog državljanina Ludvika Ivanova Djupona i njegove ruske žene Agafi Naumovne.[1] Međutim, po usmenim podacima dobijenim od potomaka, Djuponov otac je bio francuski diplomata koji se oženio Ruskinjom plemićkog porekla.[2] ŠkolovanjeOd avgusta 1888. do maja 1894. godine, obučavao se u Crtačkoj školi Odeskog društva lepih umetnosti u razredu za eksterijer Arhitektonskog odseka (Рисовальнуя школа Одесского общества изящных искусств). Od 1984. do 1901. studirao je na Imperatorskoj umetničkoj akademiji u Petrogradu, na odseku Arhitektura. Izvedeni projekti u Odesi i okolini1901. godine Djupon se vratio u Odesu gde je do 1906. godine uspešno radio na dužnosti arhitekte u Institutu Blagorodne Device. U Odesi i u drugim gradovima sadašnje Ukrajine i Moldavije, Djupon je projektovao i gradio za privatne investitore, ponekad u koautorstvu sa arhitektom V.M. Kabioljskim. U tom periodu isprojektovao je i izgradio:
Izvedeni projekti u Rjazanju i okolini1908. godine Djupon se seli u Rjazanj, gde stupa u službu u Vojnoj stambenoj upravi. Tokom nekoliko godina bavio se razradom i izgradnjom kompleksa vojnog naselja za Bolhovski puk u Rjazanju. 1914. godine učestvovao je u završnim radovima na izgradnji hrama u čast Uskrsnuća Hristovog (čija je gradnja započeta 1906). Od 1914. do 1915. radio je na izgradnji zdanja Društvene banke Sergej Živago u Rjazanju, za koje je 1912. godine dobio nagradu na arhitektonskom konkursu.[3] Prilike koje su uticale na dolazak u NišPo izbijanju Oktobarske revolucije u Rusiji, Djupon doživljava veliku tragediju i ostaje bez porodice. Nije poznat put kojim je tokom bekstva stigao u Srbiju (pretpostavlja se preko Turske i Grčke), kao što nije poznata ni tačna godina. Aleksandar Kadijević pretpostavlja da je u pitanju 1918. godina.[4] Život, rad i smrt u NišuGotovo da se ništa ne zna o Djuponovom životu i radu u Nišu od 1918. do 1922. godine kada se ženi Darinkom Kostaćević sa kojom je 1923. godine dobio ćerku. Navodi se da je Djupon izvesno vreme radio u Tehničkom odeljenju u Opštini. U istorijskom arhivu grada Niša evidentirano je oko 30 njegovih projekata stambenih objekata i nekoliko javnih objekata. U Nišu, Djupon je najpre projektovao u stilu neoklasicizma, ali se u njegovim radovima primećuju i elementi klasicizma, renesanse, kao i stilizovani elementi vizantijskog stila. Nisu mu bili strani ni elementi moderne, kao ni okretanje funkcionalizmu. Sve ovo svedoči o njegovoj potrebi za pronalaženjem novog arhitektonskog jezika i izraza.[5][mrtav link] Julijan Djupon umro je 28. februara 1935. godine u Nišu. Sahranjen je na Starom groblju. Izvedeni projekti u Nišu
Izvori
|
