Churchill posmatra cev zarobljenog belgijskog poljkog topa 75 mm.Džek Čerčil (krajnje desno) vodi trening vežbe, s mačem u ruci, iz čamca Eureka u Inverarayu (Škotska).
PotpukovnikJohn Malcolm Thorpe Fleming Churchill, poznatiji kao Jack Churchill (izgovor: Džek Čerčil; 16 septembar 1906 - 8 mart 1996), ili "Ludi Džek" (Mad Jack), je bio britanskikomandos koji se u drugom svetkom ratu borio lukom, strelom i mačem.
Poznat je po izreci: "svaki oficir koji krene u borbu bez mača je nepropisno naoružan." Sa jedinicom britanskih komandosa pomagao je jugoslovenskim partizanima u borbi protiv Nemaca.
Predratna biografija
Džek Čerčil (Jack Churchill) je rođen u Hong Kongu 1906. od roditelja Britanaca. Nakon što je završio koledž Kralja Vilijama pristupio je vojsci. Nije se odvajao od svog klejmora (škotski dvoručni mač, ne oficirska sablja koja je bila uobičajena). Nezadovoljan mirnom i monotonom službom napustio je vojsku posle 10 godina službovanja, i počeo da radi kao novinarski urednik i svirač gajdi.
Drugi svetski rat
Nakon što je Poljska napadnuta Džek je rešio da se vrati u vojsku. Već 1940, vest o njemu je šokirala svet: izdao je komandu za napad tako što je strelom iz dugog luka usmrtio nemačkog narednika, čime je postao jedini poznati britanski vojnik koji je usmrtio neprijatelja strelom.[1] Odmah su mu nadenuli nadimak Ludi Džek.
Nakon bitke kod Dankirka 1941. pridružio se komandosima jer je uvideo da su njihovi zadaci najopasniji i najzanimljiviji. Njegov stil predvođenja komandosa je brzo postao svima poznat: sa lukom na leđima, mačem o pojasu i škotskim gajdama svirajući melodiju "Will Ye No Come Back Again?".[2] Napade je predvodio lično, jurišajući mačem na metke.
1943. je komandovao grupom komandosa br. 2 u Bariju. Džekov brat Tom je bio komandant brigade komandosa, u čijem je sastavu bila i grupa komandosa br. 2. Braća Čerčil su bili profesionalni vojnici. Fitzroy Maclean o njima kaže sledeće:
Džek, stariji, izgledao je privlačan i snažan. Njegov izgled podsećao je na gusara ili kondotijera iz renesansnog perioda. Utisak je činio jačim sjajan i zastrašujuća izgleda bodež koji je nosio o opasaču, dok se po trakama ordenja na njegovoj bluzi videlo da ne poseduje samo spoljni izgled već takođe i vojničke kvalitete. Tom, mlađi brat, koji je komandovao brigadom, isto tako bio je iskusan ratnik. Pola sata razgovora sa njim uverilo me je da je oštrog uma.[3]
16. januara1944. godine "Ludi Džek" Čerčil je poveo britanske komandose u Jugoslaviju, na ostrvo Vis, da pomognu borbu jugoslovenskih partizana protiv Nemaca.[4] Između 26. januara i 4. februara njegovi komandosi su napali nemački garnizon kod Milne na otoku Hvar četiri puta. 19. marta njegova jedinica od 110 ljudi iz grupe komandosa br. 2 napalo je selo Grohote na otoku Šolta ubivši 6 i zarobivši 102 Nemca, sa gubicima od 1 čoveka.[5] U maju je dobio zadatak da napadne nemačko uporište na otoku Brač. Organizovao je šaroliku armiju od 1.500 partizana i 50-ak komandosa za desant.[6]2. juna, tokom borbi na Braču, Čerčil je onesvešten od nemačke granate i zarobljen.[6]
Posle rata
Nakon drugog svetskog rata je posredovao je u izraelsko-arapskim okršajima oko Jerusalima, trenirao padobrance, predavao u kampovima za obuku vojnika...
Umro je 1996, u dubokoj starosti, kao nosilac više medalja za hrabrost.
