Epitop

Epitop, antigenska determinantna (od grčki: ἐπί „na“ i τόπος „mesto“) je skup aminokiselinskih rezidua koje se specifično vežu sa paratopom na antitelima. Epitopi su poznati i kao determinanta ili odrednice antigena, ili delovi njegove makromolekule koji prepoznaju antitelo, i za koje se konkretno vezuju receptori na T i B limfocitima. Generalno gledano antigen ima nekoliko ili mnogo različitih antigenskih determinanti i zato reaguje sa bezbroj antitela. Epitop je funkcionalna jedinica, a ne strukturni element proteina i ne može se otkriti nezavisno od svog paratopa. Deo jednog antitela koja prepoznaje epitope zove paratop.^[1]

Determinanta je faktor koji uspostavlja prirodu entiteta ili događaja.^[2][3][4]

Antigenska determinanta (epitop) strukturna komponenta molekula antigena odgovorna za specifičnu interakciju sa molekulima antitela izazvanu istim ili srodnim antigenima.

Sakrivene antigenske determinanta nalazi se u neeksponiranom regionu molekula, tako da je sprečena da stupa u interakciju sa receptorima na limfocitima, ili sa molekulima antitela, i nije u stanju da izazove neki od imunskih odgovora; može da se pojavi posle stereohemijskih promena molekularne strukture.

Imunogena determinanta je imunogeni deo molekula koji stupa u interakciju sa pomoćnicima T ćelija i pokreće produkciju antitela, nasuprot antigenskoj determinanti ili haptenu, koji stupa u interakciji sa B ćelijama.

Makromolekuli sadrže veći broj epitopa, od kojih se neki mogu ponavljati, a broj multiplih identičnih determinanti određuje valentnost antigena. Epitop mogu biti nepreklapajući, kada su prostorno udaljeni i omogućavaju vezivanje dva ili više antitela. Preklapajuće determinante su blizu jedna drugoj i dovode do sternih smetnji prilikom vezivanja antitela, a u retkim slučajevima je moguće i da vezivanje prvog antitela dovede do konformacione promene strukture antigena čime se utiče na vezivanje drugog antitela.

Epitop ugljenih hidrata i fosfolipida su kovalentne strukture.

Monoklonska antitela reaguju sa jednim, a poliklonska sa više epitopa na molekulu antigena. Antigen i antitelo vezuju se hidrofobnim, jonskim ili Van der Valsov-im silama i tako stvaraju imunokompleks antigen-antitelo.

Epitopi proteinskih antigena su podeljeni u dve kategorije, na konformacioni epitope i linearne epitope, na osnovu njihove strukture i interakcija sa paratopima.

• Konformacioni epitopi se sastoji od nepovezanih delova antigen ili amino kiselina u nizu. Ovi epitopi stupaju u interakciju sa paratopon na osnovu 3-D površinskih karakteristika, ili sa tercijarnim strukturama antigena.
• Linearni epitopi, nasuprot konformacioni epitopima, stupaju i interakciju sa paratopima na osnovu njihove primarne strukture. Linearni epitop se sastoji od neprekidnog niza aminokiselina iz antigena.

Prepoznavanje konformacionim epitopima B ćelija. Uočava se kako su segmenti široko odvojeni i u osnovnoj strukturi dolaze u kontakt u trodimenzionalnom tercijernom strukturom kao sastavnim delom istog epitopa.		Linearni epitopi različitih antitela u peptidnom lancu jednog antigena.

• Antibodies bind to conformational shapes on the surfaces of antigens (Janeway Immunobiology Section 3.8)
• Antigens can bind in pockets or grooves, or on extended surfaces in the binding sites of antibodies (Janeway Immunobiology Figure 3.8)