Crni film

Crni film
Žanrdokumentarni film
RežijaŽelimir Žilnik
ScenarioŽelimir Žilnik
Premijera
22. 2. 1971 (1971-02-22)
Jeziksrpskohrvatski
Trajanje14 min.
Država SFR Jugoslavija
Kompanija
StudioNeoplanta film[1]
Tehnička ekipa
KameraKarpo Aćimović Godina
MontažaKaća Stefanović
ZvukDušan Ninkov

Crni film je jugoslovenski kratki dokumentarni film snimljen 1971. godine u režiji Želimra Žilnika.[2] Zbog političke i društvene angažovanosti, ali i kritičkog prikaza tadašnjeg poretka, smatra se ostvarenjem Crnog talasa.[3]

Radnja

Film se bavi socijalnim problemima beskućnika koji su prepušteni sami sebi. Radnja se dešava 29. januara 1971. u Novom Sadu. Žilnik pronalazi 6 beskućnika koje na nekoliko dana poziva u svoj stan od 48 kvadrata u kome stanuje sa ženom i ćerkom. Beskućnici ulaze u domaćinstvo, na zaprepašćenje Žilnikove žene. Dok beskućnici pričaju o svojim problemima, Žilnik pokušava da im nađe smeštaj. Razgovara sa običnim građanima, socijalnim radnicima i policajcima, ali nigde ne nalazi rešenje.[4]

Tematika

Dokumentarac se bavi problemima beskućnika u Jugoslaviji. Uprkos socijalističkom statusu države, beskućnici često nisu dobijali nikakvu socijalnu pomoć. Žilnik kritikuje odbijanje države da se suoči sa problemima beskućništva i nezaposlenosti.[5] Film je takođe predstavljen kao kritika jugoslovenskog intelektualnog sloja i filmskih stvaralaca koji odbijaju da se socijalno angažuju uprkos svesti o društvenim problemima.[6]

Izvori

  1. ↑ „Crni film | Želimir Žilnik”. www.zilnikzelimir.net. Pristupljeno 2024-04-04. 
  2. ↑ Black Film - IMDb 
  3. ↑ Забрањени без забране, Милан Никодијевић и Динко Туцаковић, Art & Popcorn (2007)
  4. ↑ „Black Film — Crni Film” (en-US). dokufest.com. Pristupljeno 2024-04-04. 
  5. ↑ „Black Film”. www.nga.gov. Pristupljeno 2024-04-04. 
  6. ↑ Klunker, Heinz (1999). „Bilder aus dem damaligen Jugoslawien: Ein Gespräch mit Želimir Žilnik”. u: Schlegel, Hans-Joachim. Die Subversive Kamera. Konstanz: UVK Medien. str. 223. ISBN 978-3896691347. 

Vanjske veze