Algol
|
|
Originalni naziv:
|
ALGOL
|
Izgovara se:
|
algol
|
Model:
|
Imperativni, proceduralni, strukturirani
|
Pojavio se:
|
1958
|
Dizajner(i):
|
Fridrih Bauer, Peter Naur, Hajnc Rutišauzer, Klaus Samelson, Adrian Van Vijngarden, Majkl Vudžer i Bernard Vakvis, DŽon Bakus, DŽulijan Grin, Čarls Kac, DŽon Makarti, Alan Perlis i DŽozef Henri Vegštajn
|
Aktuelna verzija:
|
algol 68
|
Datum aktuelne verzije:
|
1968
|
Uticao na:
|
C, paskal, simula, ada
|
Algol, skraćeno od ALGOrithmic Language, je imperativni, proceduralni, strukturirani programski jezik čije su verzije izlazile 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.[1][2]. Prva verzija algola je nastala 1958. godine. Algol je dizajniran da bi se izbegli neki problemi sa Fortranom. Imao je i dosta uticaja na ostale programske jezike kao što su C, paskal, simula i mnoge druge.
Verzije algola
Postoje tri glavne verzije algola: algol 58, algol 60 i algol 68.
Postoji i još jedna verzija koju je razio Niklaus Virt, algol W, kao naslednika algola 60.
Druge verzije su: algol Y, algol N, 68C, 68G
Istorija
Razvoj algola 58 je počeo sastankom informatičara iz Evrope i Amerike u institutu tehnologije u Cirihu. Algol 58 se prvobitno zvao IAL, internacionalna algebarska logika (engl. International Algebraic Logic). O algolu 60 su raspravljali u Parizu na sastanku, 1960. godine sledeći programeri: Fridrih Bauer, Peter Naur, Hajnc Rutišauzer, Klaus Samelson, Adrian Van Vijngarden, Majkl Vudžer i Bernard Vakvis (iz Evrope), DŽon Bakus, DŽulijan Grin, Čarls Kac, DŽon Makarti, Alan Perlis i DŽozef Henri Vegštajn (iz Amerike).
Algol 68 je poslednji put prerađen 1973. godine.[3]
Primer koda
Uprošćena verzija programa 'Zdravo svete!' u algolu 60:
BEGIN DISPLAY ("Zdravo Svete!") END.
Reference
Literatura
- Backus, J. W.; Bauer, F. L.; Green, J.; Katz, C.; McCarthy, J.; Perlis, A. J.; Rutishauser, H.; Samelson, K. i dr.. (May 1960). Naur, Peter. ur. Report on the Algorithmic Language ALGOL 60. Copenhagen. DOI:10.1145/367236.367262. ISSN 0001-0782.