Godina 1450 (MCDL) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak (1. 1. po julijanskom kalendaru).

• 22. 3. - Francesco Sforza se u Milanu proglasio "kapetanom naroda" i milanskim vojvodom po pravu svoje žene - kraj Zlatne Ambrozijanske Republike.
• mart - Neuspešno posredovanje između bosanskog kralja Stjepana Tomaša i despota Đurđa.

• 8. 4. - Umro korejski vladar Sejong Veliki, nasleđuje ga sin Munjong.
• 12. 4. - Papa Nikola V. razrešio Janoša Hunjadija zakletve date despotu Đurđu 1448, Hunjadi već oduzima Đurđeve posede u Ugarskoj.
• 15. 4. - Stogodišnji rat: Bitka kod Formignyja - Francuzi odneli važnu pobedu nad engleskom vojskom koja je želela deblokirati Caen.

• travanj/svibanj - Kratak Hunjadijev upad u Srbiju - sporazumeo se sa Đurđem i vratio sebi sina Ladislava^[1].

• 9. 5. - Ubijen Abd al-Latif (Timurid), nasleđuje Abdulah.
• 13. 5. - U Norveškoj zbačen Karl VIII. Švedski (tj. Karl I Norveški) u korist Kristijana I. Danskog.
• 14. 5. - Sultan Murat II započinje opsadu Kroje - na jesen se mora povući bez uspeha.
  • U međuvremenu sklopili mir Mletačka Republika i napuljski kralj Alfonso V, koji zatim pokušava napraviti savez protiv Turaka.

• 17. 6. - Na budimskom saboru, gubernator Janoš Hunjadi, palatin Ladislav Gorjanski i erdeljski vojvoda Nikola Iločki sklopili "vječno bratimstvo i savez".

• 4. 7. - Pobunjenička vojska Jacka Cadea ušla u London, kralj Henry VI pobegao iz grada; ustanici razbijeni i isterani iz Londona dva dana kasnije.
• 6. 7. - Caen se predao Francuzima.

• 12. 8. - Englezi izgubili Cherbourg, poslednji posed u Normandiji.

• 5. 10. - Po naređenju vojvode Ludwiga IX., proterani Jevreji iz donje Bavarske.
• 22. 10. - Požunski tajni ugovor između Hunjadija i cara Fridriha III: Hunjadi ostaje gubernator Ugarske još osam godina a Ladislav ostaje pod Fridrihovim starateljstvom.
• oktobar? - Skenderbeg nudi Kroju Mlečanima, ali oni ne žele prihvatiti odgovornost.

• 15. 12. - Rastući spor Dubrovčana sa Stjepanom Vukčićem Kosačom - prekidaju trgovački promet preko njegovih poseda.
• ca. 15. 12.? - Umro vojvoda Ivaniš Pavlović, nasleđuju ga braća Petar i Nikola Pavlović.

• Johann Gutenberg otvorio štampariju u Mainzu.
• Približno vreme građenja Machu Picchua ("Stari vrh"), u vreme inkanskog cara Pachacutija.
• Osnovan Univerzitet u Barceloni.
• Hrvatsko-dalmatinski ban Petar Talovac nastavlja rat sa susedima, podban Tomaš Tvrtković mu tokom leta uzeo Ostrovicu i još jedan grad a Mlečani pretenduju na Klis.
• Podignuta Vlaška crkva na Cetinju.
• Gradi se Crkva sv. Martina na Malom Lošinju.
• Tokom zime čopor vukova ubio 40 ljudi u Parizu.
• Opatija sv. Nikole na ušću Bojane vraćena opatu Ivanu Đurđevu - Mlečani je 1442. dali pravoslavnom popu Đinaku od Mrkojevića.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1450.

• 18. 5. - Piero Soderini, firentinski državnik († 1522)
• 18. 8. - Marko Marulić, hrvatski pjesnik († 1524)
• Bartolomeo Montagna, italijanski slikar († 1523)

Rođeni oko 1450.

• Francisco de Almeida, portugalski istraživač († 1510)
• Bartolomeu Dias, portugalski istraživač († 1500)
• Marin Barleti, albanski istoričar († 1512)
• Kamāl ud-Dīn Behzād, persijski slikar († ca. 1535)
• Hieronymus Bosch, holandski slikar († 1516)
• John Cabot, italo-engleski moreplovac († ca. 1499)
• Toma Niger, hrvatski biskup, diplomat i humanist († ca. 1532)
• 1450-56 - Sigismund Tomašević, Ishak-beg Kraljević, bosanski princ

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1450.

• 8. 4. - Sejong Veliki, vladar Koreje (* 1397)
• 12. 7. - Jack Cade, engleski pobunjenik
• avgust, krajem - Teodora Vukčić, udova Radoslava Pavlovića
• nov-dec. - Ivaniš Pavlović, bosanski velikaš (* 1423)
• Ahmed Ibn Arabšah, arapski pisac i istoričar
• Blaž Jurjev Trogiranin, hrvatski slikar (* ca. 1390)

• Vjekoslav Klaić, Svezak drugi: dio drugi. Treće doba: Vladanje kraljeva iz raznih porodica (1301-1526). Druga knjiga: Od gubitka Dalmacije do Matije Korvina (1409-1457) (archive.org)
• Vladimir Ćorović, Historija Bosne
• Grupa autora, Istorija Crne Gore