PROFILPELAJAR.COM

Čedomir Jovanović
Чедомир Јовановић
	Čedomir Jovanović; Чедомир Јовановић
	; Čedomir Jovanović
potpredsednik Vlade Srbije
	Na dužnosti; 18. mart 2003. – 3. mart 2004.
Predsjednik vlade	Zoran Živković
Rođen/a	13. 4. 1971. (dob: 53); Beograd, SR Srbija, SFRJ
Državljanstvo	srpsko
Politička stranka	Demokratska stranka (1998-2005); Liberalno-demokratska partija
Suprug/a	Jelena Savić

Čedomir Jovanović (rođen 13. aprila 1971. godine u Beogradu) je dramaturg i srpski političar, poznat kao vođa Liberalno-demokratske partije.

Biografija

Jovanović je osnovnu školu završio u Beogradu. Prvi razred srednje škole započeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji da bi se ubrzo prebacio u Treću ekonomsku školu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine. Tokom studija radio je kao novinar.Trenutno pohađa magistarske studije na odseku za filmologiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.^[1]

Bio je jedan od lidera studentskog protesta 1996/97.^[1], kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno izvesna studentkinja Mia lansirala i bedž sa natpisom „Čedo, oženi me!“^[2], što je Jovanović objašnjavao time da se ljudima verovatno dopada to što on priča^[2]. Sam tvrdi da je bio hapšen i prebijan više puta od strane policije.^[1]

Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub, koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997.^[1]

Pristupio je Demokratskoj stranci 1998. godine. U oktobru 2001. izabran je za njenog potpredsednika. Učestvovao je u izbornim kampanjama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampanje nalazio se na mestu šefa izbornog štaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije. Na republičkim izborima decembra 2000. godine, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije.^[1] Čedomir Jovanović brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS na koju je izabran 2001. godine.

Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji šefa poslaničke grupe DOS, odnosno DOS - Reforma Srbije. Bio je najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije.

Bio je jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića u martu 2001. godine i jedan od glavnih pregovarača o njegovoj mirnoj predaji, i potom njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine.

U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana Đinđića, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi. Učestvovao je u izradi Akcionog plana i daljoj harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore.^[1]

Godine 2008. se kandidovao za predsednika Srbije, a na izborima je bio peti, sa 5,34% osvojenih glasova.

Oženjen je Jelenom i otac četvoro dece: Mihajlo Lajf, Jana Hart, Zora Fejt i Anđelija Fej.

Liberalno demokratska partija

Posle stranačkih izbora, izgubio je mesto potpredsednika Demokratske stranke. Pokrenuo je Liberalno-demokratsku frakciju koja je javno kritikovala rukovodstvo stranke što je rezultiralo njegovim isključenjem iz stranke. Nakon toga je osnovao Liberalno-demokratsku partiju čiji je danas predsednik. 2007. se u Liberalno-demokratsku partiju utopio Građanski savez Srbije. Liberalno-demokratska partija je od 2007 do 2014. imala poslanike u Narodnoj skupštini.

Politički stavovi

Jovanović smatra da je neophodno pomirenje Srbije sa Bošnjacima, Hrvatima i Albancima, koje se, prema njemu, može ostvariti samo istinskim suočenjem građana Srbije sa zločinima koje su srpske vojne i paravojne formacije počinile u ratovima tokom 90-ih godina 20. veka. U tom smislu, neki analitičari smatraju da su Jovanović i njegova LDP gotovo u potpunosti preuzeli stanovište tzv. "Druge Srbije" (pod kojom se u Srbiji najčešće podrazumeva civilno društvo kako ga odslikavaju nevladine organizacije kao što su Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom i neke druge) da glavna odgovornost za izbijanje ratova na Balkanu krajem 90-ih godina 20. veka počiva na Srbiji, njenim vojnim i policijskim strukturama, njenoj političkoj i kulturnoj eliti te, u krajnjoj liniji, na građanima Srbije koji su tu politiku bilo jasno podržavali bilo prećutno odobravali. Prema Jovanoviću, priznavanje ove odgovornosti predstavlja prvi korak ka istinskoj i punoj normalizaciji odnosa sa republikama bivše Jugoslavije te za obnovu "sistema vrednosti" samog srpskog društva.
Jovanović je mišljenja da je potreba Srbije regionalizacija, jaka lokalna samouprava, slobodna Vojvodina, emancipovana žena, hrabri i nezavisni mediji.^[3]
Jovanović je u javnosti izazvao pažnju i zbog stava o Kosovu: zajedno sa drugim strankama koalicije koju predvodio 2006-2007. godine, on zastupa stanovište da je Kosovo faktički nezavisno još od 1999. i da Srbija treba da takav ishod prihvati i okrene se drugim problemima, što ga je načinilo dodatno nepopularnim među onima koji se zalažu za ostanak Kosova u okvirima Srbije. Sa druge strane, mnogi ga hvale za hrabrost da javnosti Srbije saopšti "ono što niko drugi ne sme".

Ostalo

Nedugo posle oktobarskih promena, automobil mu je raznet termičkom bombom.
Postojao je pešački prelaz u Beogradu ispred Skupštine Srbije, koji je hitno postavljen samo dvadeset metara od već postojećeg pešačkog prelaza, nakon što je B92 snimila Jovanovića kako na neobeleženom mestu prelazi ulicu i izjavljuje da bi mu bilo lakše kada bi na tom mestu postojao pešački prelaz.^[4] Jovanović je naknadno objasnio da su pešački prelaz samoinicijativno postavili nadležni u policiji i da on lično nikada nije dao nalog za to.