PROFILPELAJAR.COM

Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović Karadžić
	Vuk Karadžić sekitar tahun 1850
Nama asal	Вук Стефановић Караџић
Lahir	7 November 1787; Tršić, Kesultanan Utsmaniyah
Meninggal	7 Februari 1864 (umur 76); Wina, Kekaisaran Austria
Kebangsaan	Serbia
Dikenal atas	Reformasi bahasa Serbia ; Alfabet Kiril Serbia

Vuk Stefanović Karadžić (pelafalan [ʋûːk stefǎːnoʋitɕ kâradʒitɕ], bahasa Serbia: Вук Стефановић Караџић; 7 November 1787 – 7 Februari 1864) adalah seorang ahli filologi dan linguistik Serbia yang juga merupakan tokoh yang mereformasi bahasa Serbia. Ia juga telah mengumpulkan berbagai lagu dan cerita rakyat Serbia serta merupakan orang pertama yang menyusun kamus bahasa Serbia. Selain itu, ia telah menerjemahkan Perjanjian Baru ke dalam bahasa dan ejaan Serbia yang telah direformasi.

Karadžić telah menstandardisasi aksara Kiril Serbia dan memodernisasi bahasa sastra Serbia. Berkat pencapaiannya ini, ia menjauhkan bahasa Serbia dari bahasa Slavonik Gerejawi Kuno dan membuatnya lebih dekat dengan bahasa sehari-hari rakyat, khususnya dengan dialek Herzegovina Timur yang ia tuturkan.

Karya

Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica, Beč, 1814
Pismenica serbskoga jezika, Beč, 1814
Narodna srbska pjesnarica, II deo, Beč, 1815
O Vidakovićevom romanu, 1817
Srpski rječnik istolkovan njemačkim i latinskim riječma, Beč, 1818
O Ljubibratovićevim prevodima, 1820
Narodne srpske pripovjetke, Beč, 1821, dopunjeno izdanje, 1853
Narodne srpske pjesme III, Lajpcig, 1823
Narodne srpske pjesme II, Beč, 1823
Luke Milovanova Opit nastavlenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii, Beč, 1823
Narodne srpske pjesme I, Beč, 1824
Mala srpska gramatika, Lajpcig, 1824
Žizni i podvigi Knjaza Miloša Obrenovića, Petrograd, 1825
Danica I, Beč, 1826
Danica II, Beč, 1827
O staroj istoriji, turskoj vladavini, hajudima, 1827
Žitije Djordja Arsenijevića, Emanuela, Budim, 1827
Danica III, Beč, 1828
Prva godina srpskog vojevanja na daije, 1828
Miloš Obrenović, knjaz Srbije ili gradja za srpsku istoriju našega vremena, Budim, 1828
Danica IV, Beč, 1829
Kao srpski Plutarh, ili žitije znatni Srbalja, 1829
Narodne srpske pjesme IV, Beč, 1833
Druga godina srpskog vojevanja na daije, 1834
Danica V, Beč, 1834
Žitije hajduk-Veljka Petrovića
Narodne srpske poslovice i druge različne, kao i one u običaj uzete riječi, Cetinje, 1836
Crna Gora i Crnogorci (na nemačkom), Štutgart, 1837
Odgovori Jovanu Hadžiću – Milošu Svetiću na njegovne Sitnice jezikoslovne, 1839
Odgovor na laži i opadanja u „Srpskom ulaku”, 1843
Pisma Platonu Atanackoviću, Beč, 1845
Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona, Beč, 1849
Primeri Srpsko-slovenskog jezika, Beč, 1857
Praviteljstvujušči sovjet serbski za vremena Kara-Djordjijeva, Beč, 1860
Srpske narodne pesme V, Beč, 1865
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine, Beč, 1866
Život i običaji naroda srpskog, Beč, 1867
Nemačko srpski rečnik, Beč, 1872

Terjemahan:

Perjanjian Baru

Bacaan lanjut

Kulakovski, Platon (1882). Vuk Karadžić njegov rad i značaj. Moscow: Prosveta.
Lockwood, Yvonne R. 1971. Vuk Stefanović Karadžić: Pioneer and Continuing Inspiration of Yugoslav Folkloristics. Western Folklore 30.1: pp. 19–32.
Popović, Miodrag (1964). Vuk Stefanović Karadžić. Belgrade: Nolit.
Skerlić, Jovan, Istorija Nove Srpske Književnosti/History of New Serbian Literature (Belgrade, 1914, 1921) pages 239-276.
Stojanović, Ljubomir (1924). Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića. Belgrade: BIGZ.
Vuk, Karadzic. Works, book XVIII, Belgrade 1972.
Wilson, Duncan (1970). The Life and Times of Vuk Stefanović Karadzić, 1787-1864; Literacy, Literature and National Independence in Serbia. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-821480-4.