Kod ljudi, gen RUNX1 je dug 260 kilobaza (kb) i nalazi se na hromosomu 21 (21q22.12). Gen se može transkribirati preko dva alternativna promotora, promotor 1 (distalni) ili promotor 2 (proksimalni). Kao rezultat, različite izoforme runx1 mogu biti sintetizovane, što je olakšano alternativnom preradom. RUNX1 protein pune dužine kodiran je sa 12 egzona. Među egzonima su dva definirana domena, domen homologije runt (RHD) ili runt domen (egzoni 2, 3 i 4) i domen transaktivacije (TAD) (egzon 6). Ovi domeni su neophodni da RUNX1 posreduje u vezivanju DNK i interakciji protein-protein. Transkripciju RUNX1 reguliraju dva pojačivača (regulatorni element 1 i regulatorni element 2), a ovi tkivno specifični pojačivači omogućavaju vezivanje limfoidnih ili eritroidnih regulatornih proteina; stoga je genska aktivnost RUNX1 visoko aktivana u hematopoetskom sistemu.
Protein RUNX1 sastoji se od 453 aminokiseline. Kao faktor transkripcije (TF), njegova sposobnost vezivanja za DNK je kodirana runt domenom (ostaci 50 – 177), koji je homologan porodici p53. Runt domen RUNX1 se veže za osnovnu konsenzusnu sekvencu TGTGGNNN (gde NNN može predstavljati ili TTT ili TCA).[7] Prepoznavanje DNK postiže se petljama 12-lančanog β-barela i C-terminalnog "repa" (ostaci 170 – 177), koji se stežu oko kičme šećernog fosfata i uklapaju se u glavne i male spirale DNK. Specifičnost se postiže direktnim ili vodenim kontaktima sa bazama. RUNX1 može da veže DNK kao monomer, ali njegov afinitet vezivanja za DNK povećava se 10 puta ako se heterodimerizuje sa faktorom vezivanja jezgra β (CBFβ), također preko runt domena. U stvari, porodica RUNX naziva se često α-podjedinicama, zajedno sa vezivanjem zajedničke β-podjedinice CBFβ, RUNX se može ponašati kao heterodimerni faktori transkripcije koji se zajednički nazivaju jezgarno vezujući faktori (CBFs).
Utvrđeno je da je konsenzusno vezujuće mjesto za CBF sekvenca od 7 bp PyGPyGGTPy. Py označava pirimidin koji može biti ili citozin ili timin.[8]
^ abAvramopoulos D, Cox T, Blaschak JE, Chakravarti A, Antonarakis SE (October 1992). "Linkage mapping of the AML1 gene on human chromosome 21 using a DNA polymorphism in the 3' untranslated region". Genomics. 14 (2): 506–7. doi:10.1016/S0888-7543(05)80253-8. PMID1427868.
^Okuda T, Nishimura M, Nakao M, Fujita Y (October 2001). "RUNX1/AML1: a central player in hematopoiesis". International Journal of Hematology. 74 (3): 252–7. doi:10.1007/bf02982057. PMID11721959. S2CID5918511.
^Asou N (February 2003). "The role of a Runt domain transcription factor AML1/RUNX1 in leukemogenesis and its clinical implications". Critical Reviews in Oncology/Hematology. 45 (2): 129–50. doi:10.1016/S1040-8428(02)00003-3. PMID12604126.
Perry C, Eldor A, Soreq H (March 2002). "Runx1/AML1 in leukemia: disrupted association with diverse protein partners". Leukemia Research. 26 (3): 221–8. doi:10.1016/S0145-2126(01)00128-X. PMID11792409.
Imai O, Kurokawa M, Izutsu K, Hangaishi A, Maki K, Ogawa S, Chiba S, Mitani K, Hirai H (March 2002). "Mutational analyses of the AML1 gene in patients with myelodysplastic syndrome". Leukemia & Lymphoma. 43 (3): 617–21. doi:10.1080/10428190290012155. PMID12002768. S2CID45854670.
Hart SM, Foroni L (December 2002). "Core binding factor genes and human leukemia". Haematologica. 87 (12): 1307–23. PMID12495904.
Ganly P, Walker LC, Morris CM (January 2004). "Familial mutations of the transcription factor RUNX1 (AML1, CBFA2) predispose to acute myeloid leukemia". Leukemia & Lymphoma. 45 (1): 1–10. doi:10.1080/1042819031000139611. PMID15061191. S2CID10770839.
Yamada R, Tokuhiro S, Chang X, Yamamoto K (September 2004). "SLC22A4 and RUNX1: identification of RA susceptible genes". Journal of Molecular Medicine. 82 (9): 558–64. doi:10.1007/s00109-004-0547-y. PMID15184985. S2CID9156168.
Harada H, Harada Y, Kimura A (September 2006). "Implications of somatic mutations in the AML1/RUNX1 gene in myelodysplastic syndrome (MDS): future molecular therapeutic directions for MDS". Current Cancer Drug Targets. 6 (6): 553–65. doi:10.2174/156800906778194595. PMID17017876.