Шиизам

Овај чланак је део серије о исламу
Ислам
Алах
Имански шарти
Пракса
Књиге
Историја ислама
Правци
Култура и друштво
Сродни чланци

Шиизам или шиитски ислам (арап. شيعة, ши`а Али — „Алијева странка“) су други по величини огранак ислама. Верници се најчешће зову шиитским муслиманима или шиитима.[1] Шиитски ислам је била друга по величини грана ислама 2009. године, кад су они сачињавали 10–13% светске муслиманске популације.[2] Дванаестници (Ithnā'ashariyyah) су највећа грана шиитског ислама,[3] која по процени из 2012. године обухвата 85% шиита.[4]

По историјском пореклу шиити признају Мухамедовог нећака Алију и његове потомке за једине пуноправне наследнике Мухамедове световне и духовне власти (калифи и имами).[5][6] Шиити сматрају да је Алија био божански именован као наследник Мухамеда, и као први имам. Шиити такође проширују ову имаматну доктрину на Мухамедову фамилију, ехли-бејт („људе/фамилију куће“[7]), и неке особе међу његовим потомцима, познате као имами, за које се сматра да поседују специјални духовну и политичку надлежност над заједницом, непогрешивост и друге божански рукоположене особине.[8] Мада постоје многе шиитске подсекте, модерни Шиитски ислам се дели у три главне групације: дванаестници, исмаили и зејдити, при чему су први највећа и најутицајнија група међу њима.[9][10][11]

Шиитски ислам се првенствено супротставља сунитском исламу, чији поборници верују да Мухамед није именовао наследника и сматрају Ебу Бекра (који је именован калифом путем шуре, тј. консензуса заједнице) валидним калифом.[12][13]

Учење

Шиити верују да је Алија директни наследник и вођа свих муслимана после Мухамедове смрти. Сунити верују да је Ебу Бекр, први калиф после Мухамеда легитимно добио вођство над муслиманима. Ова разлика у мишљењу десила се 632. године и тај раскол је оштро поделио ове две муслиманске традиције у многим веровањима и делањима. Тако нпр. шиити, за разлику од сунита, немају строгу забрану ликовног приказивања Божијег посланика Мухамеда.

За разлику од сунита, шиити сматрају Куран за искључиви основ вере. Реч Курана је „вечни израз божанства“, а њена повремена објава везана је за Богом одабране носиоце (имаме). Док је у сунитском исламу основ вере сагласност заједнице с традиционалним узорима, дотле су у ши'и носиоци верског ауторитета имами, у којима се непрестано препорађа светлосно језгро божанске природе. Према ортодоксној шии та се инкарнација (арап: хулул) преноси у породици Мухамедових, односно Алијевих потомака до дванаестог кољена. Сваки је имам духовни вођа свога времена, раван Мухамеду. Ко га не препозна, умире у тами и греху.

Вера у непрекидност божанских инкарнација отвара шира подручја машти и спекулацији него сунитски традиционализам. Зато су у шиитске секте лакше продирали страни културни утицаји, међу којима првенствено индо-ирански мистицизам.[14]

Молитва

Шиитске и сунитске џамије архитектурно немају неких разлика. Џамија је приликом изградње посвећена шиитима или сунитима, па се верници не мешају у истој џамији. Процес молитве је различит између те две струје ислама.

Историја

Шиитска доктрина се заснивала на наследницима Хусеина, мученика из Карбеле који је имао сина и унука, од којих ниједан није испунио очекивања и наде Шиа. Много више заинтересован за антиумајадску кампању био је Заид ибн Али, полубрат Мухамеда ал-Бакира. Заид је признавао прву двојицу калифа али је Умајадима оспоравао право да владају. Заид је умро 740. године наше ере, кратко након што је започео своју борбу. Мало после тога, уз шиитску помоћ, породица Хашемите ал-Абаса, Мухамедовог ујака, затражила је калифат. Године 749, наше ере, црне заставе Абасида замениле су беле заставе Умајада у Куфи. Абасиди, који су се сместили у нову престоницу, Багдад, пресекли су своје везе са шиитима који су им помогли да дођу на власт, држећи Алијеве наследнике на оку. Међу овима, најважнији лик у шиитској историји несумњиво је био Џафар ал-Садик (Исправни), који се дистанцирао и од шиита који су му предложили калифат, и од екстремиста који су га уздизали до божанства. Џафар је имао три сина, Абдулаха ал-Афтаха, Исмаила и Мусу ал-Казима. Исмаил је умро (755) пре свог оца (766); Абдулах је умро после неколико месеци.[15]

Шиити линију од Џафара до Мусе (заробљеника абасидског калифа Харуна ал-Рашида у Багдаду) и од Мусе до његових наследника Али ал-Рида (одређеног да буде наследник калифа Ма-муна у знак помирења 817. године), Мухамеда ал-Џавада, Али ал-Хадија и Хасана ал-Аскарија који је умро 873. године без мушког потомка, називају Дванаестницима (они који признају дванаест имама). Смрт једанаестог имама унела је конфузију (ал-хаира) у шиитску заједницу. Дванаестници су објавили да Хасан има сина, Мухамеда, скривеног имама који ће се појавити као Махди и биће Господар света (Сахиб ал-заман). Дванаестнички шиитизам је штитила династија Бујида (945—1055). Највећи теолог имамске традиције био је Мухамед ибн Баоје ал-Куми (918—991).[15]

У шиитским покретима долази до најужег повезивања персијских и индијских културних традиција, на индијској страни код Кабу-а (15. век) и у Баба Нанаковом сикхизму (16. век), а на персијској страни посебно у иницијативи владара Дара Шику (17. век), који је дао на персијски превести Упанишаде у тежњи за верским зближењем. Тај је превод постао основ првог европског превода Упанишада, из којег је Шопенхауер стекао своје прво знање о индијској филозофији.[14]

Демографија

Ислам по државама
  Сунити
  Шиити
  Ибадити
Шиити (жута, наранџаста, смеђа и црвена боја)

Дистрибуција глобалне шиитске муслиманске популације по континентима

  Азија (93,3%)
  Африка (4,4%)
  Европа (1,5%)
  Америке (0,7%)
  Аустралија (0,1%)

Процене броја шиита међу муслиманима крећу се од 15 до 20%, зависно до статистике; статистички подаци за шиите се не сматрају сасвим поузданим због политичке и верске дискриминације.[16] Шиити су већина у Ирану, Ираку, Азербејџану и Бахреину.[17][18] Значајних шиитских мањина има и у Сирији, Пакистану, Индији, Авганистану, Либану, Јемену и осталим земљама Персијског залива.[19]

Према шиитским муслиманима, један од дуготрајних проблема у процени шиитске популације је тај да осим ако шиити сачињавају значајну мањину у муслиманској земљи, целокупно становништво се често наводи као сунити. Супротно, међутим није тачно, што може да допринесе непрецизним проценама величине сваке секте. На пример, 1926. године успон династије Сауд у Арабији довео је до званичне дискриминације против шиита.[20] Процењује се да шиити сачињавају 21–35% муслиманске популације у јужној Азији, иако је укупан број тешко проценити из истог разлога.[21] Према разним проценама има око 10–20%[22][23][24][25] шиита у муслиманском свету. Претпоставља се да је до 2009. године њихова популација бројала до 200 милиона.[24]

Шиитски муслимани сачињавају 27-35% популације Либана, и по неком проценама од 35%[17][26] до преко 35-40% популације Јемена,[27] 30%-35% градске популације Кувајта (подаци су доступни само за градску популацију),[28][29] преко 20% у Турској,[24][30] 5–20% популације у Пакистану,[31][24] и 10-19% Авганистанске популације.[32][33]

Саудијска Арабија је домаћин бројних засебних шиитских заједница, укључујући дванаестороимамце бахрејнце у Источној провинцији и накавиле из Медине, и исмаилске сулејмане и зејдите из Наџрана. Процењује се да шиитских грађана има око 2-4 милиона, што сачињава око 15% локалне популације.[34]

Знатне шиитске заједнице постоје у обалским регионима Западна Суматра и Аћех у Индонезији (погледајте Табуик).[35] Шиитско присуство је занемарљиво другде у југоисточној Азији, где су муслимани предоминантно шафијски сунити.

Значајна шиитска мањина је присутна у Нигерији, која се састоји од преобраћеника модерне ере у шиитски покрет центриран око држава Кано и Сокото.[24][25][36] Неколико афричких земаља попут Кеније,[37] Јужне Африке,[38] Сомалије,[39] итд. имају мале мањине становништва из разних шиитских деноминација, који су првенствено потомци имиграната из јужне Азије током колонијалног периода, као што су Која групе.[40].

На Балкану главна група шиита су бекташије који су традиционално познати као једна од најлибералнијих исламских грана. Карактеристични су по томе да уопште не користе џамије као објекте вероисповести, већ много мање текије, не сматрају клањање обавезом у исповедању вере, а многи обичаји су преузети и исламизовани из православног хришћанства.[тражи се извор]

Списак нација чије шиитске популације се могу проценити

Подаци наведени у прве три колоне су базирани на демографској студији из октобра 2009. године коју је спровео Пју истраживачки центар, под насловом Мапирање глобалне муслиманске популације.[24][25]

Нације са преко 100.000 шиита[24][25]
Земља Шиитска популација[24][25] Проценат шиитске муслиманске популације[24][25] Проценат глобалне шиитске популације[24][25] Минимална процена/тврдња Максимална процена/тврдња
Иран 74.000.000 – 78.000.000 90–95 37–40 78.661.551[41][42]
Пакистан 17.000.000 – 26.000.000 10–15 10-15 43.250.000[43] – 57.666.666[44][45]
Индија 17.000.000 – 26.000.000 10–15 9–14 40.000.000[46] – 50.000.000.[47]
Ирак 19.000.000 – 22.000.000 65–70 11–12
Јемен 8.000.000 – 10.000.000 35–40 ~5
Турска 7.000.000 – 11.000.000 10–15 4–6 22 милиона[41]
Азербејџан 5.000.000 – 7.000.000 65–75 3-4 8,16 милиона,[41] 85% укупне популације[48]
Авганистан 3.000.000 – 4.000.000 10–15 ~2 6,1 милиона,[41] 15–19% тоталне популације[32]
Сирија 3.000.000 – 4.000.000 15–20 ~2
Саудијска Арабија 2.000.000 – 4.000.000 10–15 1-2
Nigeriја <4.000.000 <5 <2 22-25 милиона
Либан 1.000.000 – 2.000.000 45-55 <1 Процена, нема званичног пописа.[49] 50-55%[50][51][52]
Танзанија <2.000.000 <10 <1
Кувајт 500.000 - 700.000 20-25 <1 30%-35% од 1,2 М муслимана (градско становништво)[28][29]
Немачка 400.000 – 600.000 10–15 <1
Бахреин 400.000 – 500.000 65–70 <1 100.000 (66%[53] градске популације) 200.000 (70%[54] градске популације)
Таџикистан ~400.000 ~7 ~1
Уједињени Арапски Емирати 300.000 – 400.000 10 <1
Сједињене Државе 200.000 – 400.000 10–15 <1
Оман 100.000 – 300.000 5–10 <1 948.750[55]
Уједињено Краљевство 100.000 – 300.000 10–15 <1
Катар ~100.000 ~10 <1

Види још

Референце

  1. ^ Olawuyi 2014, стр. 3.
  2. ^ „Mapping the Global Muslim Population”. 7. 10. 2009. Приступљено 10. 12. 2014. 
  3. ^ Newman, Andrew J. (2013). „Introduction”. Twelver Shiism: Unity and Diversity in the Life of Islam, 632 to 1722. Edinburgh University Press. стр. 2. ISBN 978-0-7486-7833-4. 
  4. ^ Guidère, Mathieu (2012). Historical Dictionary of Islamic Fundamentalism. Scarecrow Press. стр. 319. ISBN 978-0-8108-7965-2. 
  5. ^ Esposito 2002, стр. 40
  6. ^ „From the article on Shii Islam in Oxford Islamic Studies Online”. Oxfordislamicstudies.com. Приступљено 4. 5. 2011. 
  7. ^ Goldziher, I.; Arendonk, C. van; Tritton, A. S. (2012). „Ahl al- Bayt”. Ур.: P. Bearman; Th. Bianquis; C.E. Bosworth; E. van Donzel; W.P. Heinrichs. Encyclopaedia of Islam (2nd изд.). Brill. doi:10.1163/1573-3912_islam_SIM_0378. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  8. ^ „Lesson 13: Imam's Traits”. Al-Islam.org. 
  9. ^ Tabataba'i 1979, стр. 76.
  10. ^ God's rule: the politics of world religions. стр. 146, Jacob Neusner, 2003
  11. ^ Esposito 2002, стр. 40.
  12. ^ „The Shura Principle in Islam - by Sadek Sulaiman”. www.alhewar.com. Приступљено 18. 6. 2016. 
  13. ^ Triana 2017, стр. 159.
  14. ^ а б Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  15. ^ а б Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.
  16. ^ Pew Forum: The Revival of Shia Islam Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2008) (језик: енглески); (препис предавања)
  17. ^ а б „Foreign Affairs - When the Shiites Rise - Vali Nasr”. Mafhoum.com. Приступљено 27. 1. 2014. 
  18. ^ „Quick guide: Sunnis and Shias”. BBC News. 11. 12. 2006. 
  19. ^ Написано на U.S.A. Atlas of the Middle East (Second изд.). Washington D.C.: National Geographic. 15. 4. 2008. стр. 80-81. ISBN 978-1-4262-0221-6. 
  20. ^ „Discrimination towards Shia in Saudi Arabia”. Wsws.org. 8. 10. 2001. Приступљено 4. 5. 2011. 
  21. ^ Momen 1985, стр. 277. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFMomen1985 (help)
  22. ^ „Religions”. CIA. The World Factbook. 2010. Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 25. 8. 2010. 
  23. ^ Shīʿite. Encyclopædia Britannica Online. 2010. Приступљено 25. 8. 2010. 
  24. ^ а б в г д ђ е ж з и „Mapping the Global Muslim Population: A Report on the Size and Distribution of the World's Muslim Population”. Pew Research Center. 7. 10. 2009. Приступљено 25. 8. 2010. 
  25. ^ а б в г д ђ е Miller, Tracy, ур. (октобар 2009). Mapping the Global Muslim Population: A Report on the Size and Distribution of the World's Muslim Population (PDF). Pew Research Center. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 1. 2010. г. Приступљено 8. 10. 2009. 
  26. ^ „International Religious Freedom Report 2010”. U.S. Government Department of State. Приступљено 17. 11. 2010. 
  27. ^ „How many Shia?”. Islamicweb.com. Приступљено 4. 5. 2011. 
  28. ^ а б „International Religious Freedom Report for 2012”. US State Department. 2012. 
  29. ^ а б „The New Middle East, Turkey, and the Search for Regional Stability” (PDF). Strategic Studies Institute. април 2008. стр. 87. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2015. г. Приступљено 09. 02. 2018. 
  30. ^ Shankland, David (2003). The Alevis in Turkey: The Emergence of a Secular Islamic Tradition. Routledge (UK). ISBN 978-0-7007-1606-7. 
  31. ^ „Country Profile: Pakistan” (PDF). Library of Congress Country Studies on Pakistan. Library of Congress. 2005. Приступљено 1. 9. 2010. „'Religion: The overwhelming majority of the population (96.3 percent) is Muslim, of whom approximately 95 percent are Sunni and 5 percent Shia.'” 
  32. ^ а б „Shia women too can initiate divorce” (PDF). Library of Congress Country Studies on Afghanistan. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 4. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2010. „'Religion: Virtually the entire population is Muslim. Between 80 and 85 percent of Muslims are Sunni and 15 to 19 percent, Shia.'” 
  33. ^ „Afghanistan”. Central Intelligence Agency (CIA). The World Factbook on Afghanistan. Архивирано из оригинала 28. 5. 2010. г. Приступљено 27. 8. 2010. „Religions: Sunni Muslim 80%, Shia Muslim 19%, other 1%” 
  34. ^ al-Qudaihi, Anees (24. 3. 2009). „Saudi Arabia's Shia press for rights”. BBC Arabic Service. Приступљено 24. 3. 2009. 
  35. ^ Leo, Leonard. International Religious Freedom (2010): Annual Report to Congress. Diane Publishing. стр. 261. ISBN 978-1-4379-4439-6. Приступљено 24. 10. 2012. 
  36. ^ Ohia, Paul (16. 11. 2010). „Nigeria: 'No Settlement With Iran Yet'”. This Day. 
  37. ^ Rodriguez-Torres, Deyssi (2010). Nairobi Today: The Paradox of a Fragmented City. African Books Collective. стр. 239. ISBN 978-9987-08-093-9. 
  38. ^ Matthée, Heinrich (2008). Muslim Identities and Political Strategies: A Case Study of Muslims in the Greater Cape Town Area of South Africa, 1994-2000. kassel university press GmbH. стр. 136. ISBN 978-3-89958-406-6. Приступљено 14. 8. 2012. 
  39. ^ Abdullahi, Mohamed Diriye (2001). Culture and Customs of Somalia. Greenwood Publishing Group. стр. 55. ISBN 978-0-313-31333-2. 
  40. ^ Hase, Yasurō; Miyake, Hiroyuki; Oshikawa, Fumiko (2002). South Asian migration in comparative perspective, movement, settlement and diaspora. Japan Center for Area Studies, National Museum of Ethnology. Приступљено 14. 8. 2012. 
  41. ^ а б в г Husain, Rahat (26. 10. 2015). „Analysis indicates Shia populations are being underreported”. Communities Digital News. Приступљено 30. 8. 2016. 
  42. ^ „www.cia.gov/the-world-factbook”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2012. г. Приступљено 09. 02. 2018. 
  43. ^ „CIA - The World Factbook”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 31. 05. 2020. г. Приступљено 4. 5. 2011. 
  44. ^ „Violence Against Pakistani Shias Continues Unnoticed | International News”. Islamic Insights. Архивирано из оригинала 12. 5. 2011. г. Приступљено 4. 5. 2011. 
  45. ^ „Taliban kills Shia school children in Pakistan”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2011. г. Приступљено 09. 02. 2018. 
  46. ^ „Shia women too can initiate divorce”. The Times of India. 6. 11. 2006. Приступљено 21. 6. 2010. 
  47. ^ „30,000 Indian Shia Muslims Ready to Fight Isis 'Bare Handed' in Iraq”. International Business Times UK. 27. 6. 2014. 
  48. ^ „Religion” (PDF). Administrative Department of the President of the Republic of Azerbaijan – Presidential Library. Приступљено 22. 2. 2015. 
  49. ^ Growth of the world's urban and rural population:n1920-2000, Page 81. United Nations. Dept. of Economic and Social Affairs
  50. ^ Hassan, Farzana. Prophecy and the Fundamentalist Quest. стр. 158. 
  51. ^ Corstange, Daniel M. Institutions and Ethnic politics in Lebanon and Yemen. стр. 53. 
  52. ^ Dagher, Carole H. Bring Down the Walls: Lebanon's Post-War Challenge. стр. 70. 
  53. ^ „Country Profile: The Kingdom of Bahrain”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2012. г. Приступљено 3. 3. 2012. 
  54. ^ „Why Bahrain blew up”. New York Post. 17. 2. 2011. Приступљено 22. 2. 2011. 
  55. ^ Top 15 Countries with Highest Proportion of Shiites in the Population Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2010), 7 July 1999

Литература

Спољашње везе

Шиизам на Викимедијиној остави.

Read other articles:

Black Hole (grup musik)

Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada Desember 2022. Black Hole adalah nama grup musik (band) Korea beraliran MetalK (heavy metal ala Korea). Beranggotakan Joo Sang Kyun ['Bad Boy'; Vocal, Gitar], Lee Woon Jae ['Deer'; Gitar, backing vocal], Jung Byeon Hee ['Lion'; Bass, backing vocal], Lee Kwan Wook ['...

 

Dear Dosenku

Dear DosenkuGenre Drama Roman SkenarioAnnisa FitrianiCeritaSeptiana VilliaSutradaraAnika MaraniPemeran Dinda Kirana Rayn Wijaya Elina Joerg Emeraldy Rafael Amara Sophie Penggubah lagu temaDanurseto Bramana AdhiLagu pembukaAda Untukmu oleh Tyok SatrioLagu penutupAda Untukmu oleh Tyok SatrioPenata musikSamuel PratamaNegara asalIndonesiaBahasa asliBahasa IndonesiaJmlh. musim1Jmlh. episode30ProduksiProduser eksekutif Monika Rudijono Tina Arwin Hendri Suvaco Produser Tia Hendani Wicky V. Ol...

 

Michael Laudrup

Michael Laudrup Informasi pribadiNama lengkap Michael Laudrup[1]Tanggal lahir 15 Juni 1964 (umur 59)Tempat lahir Frederiksberg, DenmarkTinggi 1,83 m (6 ft 0 in)Posisi bermain Gelandang serangKarier junior0000–1973 Vanløse1973–1976 Brøndby1977–1981 KBKarier senior*Tahun Tim Tampil (Gol)1981–1982 KB 14 (3)1982–1983 Brøndby 38 (24)1983–1989 Juventus 102 (16)1983–1985 → Lazio (pinjaman) 60 (9)1989–1994 Barcelona 167 (49)1994–1996 Real Madrid 62 ...

Sault College

Canadian public college in Ontario Sault College of Applied Arts and TechnologyMottoThe education you want and more...TypePublic College of Applied Arts and TechnologyEstablished1965 (originally opened as Ontario Vocational School)PresidentDavid OraziettiStudents4,500 (2020: 1,395 FTEs)[1]LocationSault Ste. Marie & Brampton, Ontario, CanadaCampusSuburbanSportsSault CougarsColoursBlue and White    AffiliationsCCAA, ACCC, AUCCMascotCougarWebsitewww.saultcollege.ca Sault Co...

 

Hamilton County, Ohio

County in Ohio, United States Not to be confused with Hamilton, Ohio. County in OhioHamilton CountyCountyHamilton County Courthouse FlagSealLogoLocation within the U.S. state of OhioOhio's location within the U.S.Coordinates: 39°12′N 84°32′W / 39.2°N 84.54°W / 39.2; -84.54Country United StatesState OhioFoundedJanuary 2, 1790[1]Named forAlexander HamiltonSeatCincinnatiLargest cityCincinnatiArea • Total413 sq mi (1,070 ...

 

Inner mitochondrial membrane

Cell biologymitochondrionComponents of a typical mitochondrion 1 Outer membrane 1.1 Porin 2 Intermembrane space 2.1 Intracristal space 2.2 Peripheral space 3 Lamella 3.1 Inner membrane   ◄ You are here 3.11 Inner boundary membrane 3.12 Cristal membrane 3.2 Matrix 3.3 Cristæ 4 Mitochondrial DNA 5 Matrix granule 6 Ribosome 7 ATP synthase The inner mitochondrial membrane (IMM) is the mitochondrial membrane which separates the mitochondrial matrix from the intermembrane space. Structure T...

1711 en France

Chronologie de la France ◄◄ 1707 1708 1709 1710 1711 1712 1713 1714 1715 ►► Chronologies Destruction du cimetière de l’abbaye de Port-Royal des Champs.Données clés 1708 1709 1710  1711  1712 1713 1714Décennies :1680 1690 1700  1710  1720 1730 1740Siècles :XVIe XVIIe  XVIIIe  XIXe XXeMillénaires :-Ier Ier  IIe  IIIe Chronologies thématiques Art Architecture, Arts plastiques (Dessin, Gravure, Peinture et Sculpture), Litté...

 

Ferdinando Maria Poggioli

Ferdinando Maria Poggioli Ferdinando Maria Poggioli (Bologna, 15 dicembre 1897 – Roma, 2 febbraio 1945) è stato un regista e sceneggiatore italiano. Indice 1 Biografia 2 Filmografia 2.1 Regista 2.2 Montatore 3 Note 4 Altri progetti 5 Collegamenti esterni Biografia Si avvicinò al mondo del cinema con l'avvento del sonoro, inizialmente nel ruolo di montatore, esordendo nel 1931 come regista del documentario Impressioni siciliane. Nelle sue opere, ispirate a volte alle opere liriche del seco...

 

Kubok Ukraïny 2004-2005

Kubok Ukraïny 2004-2005Кубок України Competizione Kubok Ukraïny Sport Calcio Edizione 14ª Date dal 4 agosto 2004al 29 maggio 2005 Luogo  Ucraina Partecipanti 64 Risultati Vincitore Dinamo Kiev(7º titolo) Secondo Šachtar Semi-finalisti DniproKryvbas Statistiche Miglior marcatore Diogo Rincón (6) Gol segnati 210 Cronologia della competizione 2003-2004 2005-2006 Manuale La Kubok Ukraïny 2004-2005 (in ucraino Кубок України?) fu la 14ª edizio...

The Presidents of the United States of America

Ne pas confondre avec le président des États-Unis ou la liste des présidents des États-Unis The Presidents of the United States of America PUSA, en concert au Pinkpop en 2005.Informations générales Autre nom PUSA, The Presidents, Pot USA Pays d'origine États-Unis Genre musical Post-grunge, grunge, rock alternatif, pop punk Années actives 1993–1998, 2000–2002, 2003–2016 Labels PopLlama Records, Columbia Records, SME, MusicBlitz, PUSA Inc., Fugitive Recordings, Tooth & Nail R...

 

Rai 4

Rai 4Logo dell'emittenteStato Italia Linguaitaliano Tiposemigeneralista Target15-44 anni[1] SloganLa guardi, la vivi VersioniRai 4 SD 576i (SDTV)(data di lancio: 14 luglio 2008)Rai 4 HD 1080i (HDTV)(data di lancio: 22 gennaio 2016) SostituisceRai Utile EditoreRai DirettoreRoberta Enni Sitoraiplay.it DiffusioneTerrestre Rai RAI Mux B Rai 4 (Italia)DVB-T - FTACanale 21 SD RAI Mux A Rai 4 HD (Italia)HbbTV - FTACanale 521 HD RAI Mux Crits (T2) Rai 4 HD (Valle d'Aosta)DVB-T2 - FTACana...

 

Piala Swedia

Piala SwediaMulai digelar1941Wilayah SwediaJumlah tim96 (2012–13)Juara bertahanIFK GöteborgTim tersuksesMalmö FF(14 gelar)Televisi penyiarTV4Situs webSvenska Cupen Piala Swedia 2013–14 Piala Swedia (bahasa Swedia: Svenska Cupen), adalah kejuaraan nasional sepak bola di Swedia. Mulai diselenggarakan sejak 1941, pemenangnya berhak mengikuti Liga Eropa UEFA pada musim berikutnya. Daftar juara Key Juara juga memenangkan Liga Swedia pada musim yang sama Klub yang bermain di luar div...

Kumagaya Station

Railway station in Kumagaya, Saitama Prefecture, Japan Kumagaya Station熊谷駅Kumagaya Station north entrance in February 2021General informationLocation2 Chome-115 Tsukuba, Kumagaya-shi, Saitama-ken 360-00371-202-1 Sakuragi-cho, Kumagaya, Saitama-kenJapanCoordinates36°08′24″N 139°23′24″E / 36.140°N 139.390°E / 36.140; 139.390Operated by JR East Chichibu Railway Line(s) Jōetsu Shinkansen Hokuriku Shinkansen      Takasaki Line ■...

 

Julio Iglesias

Questa voce o sezione sull'argomento cantanti spagnoli non cita le fonti necessarie o quelle presenti sono insufficienti. Puoi migliorare questa voce aggiungendo citazioni da fonti attendibili secondo le linee guida sull'uso delle fonti. Segui i suggerimenti del progetto di riferimento. Julio Iglesias Nazionalità Spagna GenerePopMusica latina Periodo di attività musicale1968 – in attività EtichettaDecca, Ariston Records, CBS, Columbia Sito ufficiale Modifica...

 

哈萨克斯坦总统

此条目序言章节没有充分总结全文内容要点。 (2019年3月21日)请考虑扩充序言，清晰概述条目所有重點。请在条目的讨论页讨论此问题。 哈萨克斯坦總統哈薩克總統旗現任Қасым-Жомарт Кемелұлы Тоқаев卡瑟姆若马尔特·托卡耶夫自2019年3月20日在任任期7年首任努尔苏丹·纳扎尔巴耶夫设立1990年4月24日（哈薩克蘇維埃社會主義共和國總統） 哈萨克斯坦 哈萨克斯坦政府...

Abdoulaye Seck (footballer, born 1992)

Senegalese footballer (born 1992) Abdoulaye Seck Seck with Senegal at the 2023 Africa Cup of NationsPersonal informationDate of birth (1992-06-04) 4 June 1992 (age 31)Place of birth M'Bour, SenegalHeight 1.92 m (6 ft 4 in)Position(s) Centre-backTeam informationCurrent team Maccabi HaifaNumber 30Senior career*Years Team Apps (Gls)2010 Stade de Mbour 2010–2012 Touré Kunda 2012–2013 Casa Sports 2013–2014 Diambars 2014 → Hønefoss (loan) 11 (2)2015 Hønefoss 24 (4)201...

 

Sand filter

Water filtration device Sand filter used for water treatment Sand filters are used as a step in the water treatment process of water purification. There are three main types; rapid (gravity) sand filters, upward flow sand filters and slow sand filters. All three methods are used extensively in the water industry throughout the world. The first two require the use of flocculant chemicals to work effectively while slow sand filters can produce very high quality water with pathogens removal from...

 

Up Jenkins

Up JenkinsUp Jenkins is played with a single coinPlayerstypically two teams of 2–4Playing time10–20 minutes or lessChanceNoneSkillsGuessing, 'poker face' Up Jenkins, also known by the shortened name Jenkins, is a party game in which players conceal a coin (or ring, button, etc.) in their palm as they slap it on a table with their bare hands. The goal of the game is for the players on the team without the coin to correctly identify which hand the coin is under. The game typically consists ...

Electronic Gaming Monthly

Para la encuesta de audiencias y mercado, véase Estudio General de Medios. Este artículo o sección necesita referencias que aparezcan en una publicación acreditada. Busca fuentes: «Electronic Gaming Monthly» – noticias · libros · académico · imágenesEste aviso fue puesto el 9 de octubre de 2017. Electronic Gaming Monthly País Estados Unidos Sede central Los Ángeles y Lombard Idioma inglés Especialidad revista de videojuegos Fundación 1988CirculaciónFrecue...

 

Bolshoi Theatre

Theatre in Moscow, Russia For other uses, see Bolshoi. Not to be confused with Bolshoi Theatre, Saint Petersburg. Bolshoi TheatreБольшой театрBolshoi TheatreBolshoi TheatreLocation within central MoscowAddressTeatralnaya Square 1,Tverskoy District, Moscow,RussiaCoordinates55°45′37″N 37°37′07″E / 55.76028°N 37.61861°E / 55.76028; 37.61861Public transitTeatralnaya or Okhotny Ryad (Moscow Metro)Capacity1,740ConstructionOpened1825ArchitectJoseph Bov...