Хусеин Ђозо

Хусеин Ђозо
Ђозо у нацистичкој униформи
Лични подаци
Датум рођења(1912-07-03)3. јул 1912.
Место рођењаБаре код Горажда,  Аустроугарска
Датум смрти30. мај 1982.(1982-05-30) (69 год.)
Место смртиСарајево,  СФРЈ
Војна каријера
Чинкапетан

Хусеин Ђозо (село Баре код Горажда, 3. јул 1912 — Сарајево, 30. мај 1982), познат и као Ебул Џим,[1] био је југословенски исламски теолог и исламистички и нацистички активиста, те главни имам 13. СС брдске дивизије „Ханџар”, током Другог свјетског рата.[2][3]

Након рата, био је један од првих професора Факултета исламских наука у Сарајеву, а по њему носи назив и основна школа у Горажду.[4][5]

Биографија

Хусеин Ђозо, рођен је у традиционалној муслиманској породици, од оца Сулејмана и мајке Хасибеу,[1] у селу Баре, мјесто Иловача код Горажда 3. јул 1912. године. Са једанаест година 1923. уписује (основно образовање) медресу „Мехмед-паше Кукавице“ у Фочи, а двије године након тога 1925. прелази на „Мерхемића“ медресу у Сарајеву.[3] Током боравка у Сарајеву, истовремено је учио и у „Атмејдан“ медреси. Године 1928. уписује се на Шеријатску судску школу у Сарајеву, коју завршава 1933. а онда одлази на Универзитет ел Азхар у Каиро, гдје 1939. завршава Шеријатско-правни факултет.[1][3]

Нацистичка прошлост

По повратку у Сарајево 1940. године, постављен је за наставника арапског језика у окружној медреси, а 1941. и за просвјетног референта у Уреду реису-и-улеме у Сарајеву,[1][3] главног муслиманског поглавара у тадашњој Југославији. Овом функцијом постаје утицајни исламски теолог, те исламистички (велича исламске продоре у Европи) и антијеврејски активиста. Током Другог свјетског рата био је главни имам злогласне 28. Регименте, 13. СС брдске дивизије „Ханџар”, са чином капетана, одговорне за бројне злочине у источној и сјеверној Босни, као и у Срему.[2][5][6]

У Ханџар дивизију се добровољно пријавио јуна 1943. и првобитно служио као имам 2. пука (СС пук бр. 28). За вријеме своје службе у овој јединици, осим просвећивањем трупа, Ђозо се такође бавио и обуком других имама. Писао је у класичном нацистичком пропагандном стилу, користећи стандардне фразе попут „давања живота за великог вођу Адолфа Хитлера и Нову Европу”, о задатку СС-оваца, као и о борби „против капитализма, комунизма и јудаизма“, а све зарад „Новог поретка”.[7] О Ђозиној сарадњи са Хајнрихом Химлером писао је у то вријеме и њемачки магазин „Фокус”. У једном Ђозином писму стоји:[8]

Сматрам својом дужности изразити захвалност Рајхфиреру у име дивизијских имама и стотина и хиљада сиромашних у Босни. Спремни смо положити наше животе у борби за великог вођу Адолфа Хитлера и Нову Еуропу.

Период након рата

Хусеин Ђозо, у друштву њемачког СС официра (лијево) и јерусалимског муфтије Мухамеда Амина ел Хусеинија (десно)

Послије рата, нове комунистичке власти су га осудиле на пет година робије и губитак часних права у трајању од такође пет година, јер је, како стоји у пресуди: „својим радом подигао морал у непријатељским јединицама”. Иако је био високорангирани официр ових јединица и директни учесник покоља српских цивила у зони његових јединица,[1][3] за злочине које су починили он и његове јединице - није му суђено.[1] Након одлежане затворске казне, Ђозо је у периоду 1950—1960 радио у Творници кожних прерађевина, затим у Управи градских путева у Сарајеву, а потом и као виши књиговођа у фирми „Метал” у Сарајеву. Послије извесног времена, Ђозо је и у комунистичкој Југославији, наставио свој теолошки рад.[1]

Године 1960, Хусеин Ђозо почиње радити у Врховном исламском старјешинству гдје остаје све до смрти 1982. године. Оно по чему остаје упамћен у овом периоду јесу његове рубрике у листу „Гласник”, гдје се Ђозо писаним путем обраћа широким муслиманским масама.

Кроз своје фетве Ђозо истиче улогу жене у исламу, дајући ригорозне одреднице како би се муслиманке требале облачити, и уоште понашати у немуслиманском друштву. Сличне упуте даје и за мушке сљедбенике ислама, критикујући укорјењене неисламске обичаје у тадашњем социјалистичком друштву.[9]

Током шездесетих и раних седамдесетих година 20. вијека Ђозо хонорарно ради и као професор Гази Хусрев-бегове медресе гдје предаје ахлак, акаид, фикх, хадис, реторику, усули фикх, тефсир и ваз. За предсједника Удружења илмије у СР Босни и Херцеговини изабран је 1964. године. А већ 1968. Ђозо је поново узбуркао јавност Југославије, када је подржао позив на џихад против Израела, а који је претходно упутио његов нацистички саборац, јерусалимски муфтија Мухамед Амин ел Хусеини.

Иако је своју подршку џихаду Ђозо изрекао у тада комунистичкој Југославији, исти, поново није претрпио никакве санкције. Године 1970. Ђозо покреће и лист „Препород” чији је главни и одговорни уредник до 1972. године,[5][10] те касније у периоду 1976—1979.[3] Лист, иако критикован, осим теолошких проблема муслимана, несметано се бавио и политичким пропагирањима исламске и исламистичке идеологије.

Са отварањем Исламског теолошког факултета у Сарајеву 1977. године, Ђозо постаје редовни професор на предмету тумачења Кур'ана,[3] а у самом оснивања Факултета је имао истакнуту улога.[1] Током овог овог свог академског рада, он се не либи (случај отварања џамије у Бугојну) да и даље велича исламистичку идеологију (освајања Европе) и често износи анти-јеврејски став:

Нимало се не устручавамо да причамо како су некада Арапи стајали пред Паризом, а Турци пред Бечом, а истодобно заборављамо чињеницу да је сувише малехан број Јевреја поразио стотину милиона Арапа, запаливши једну од највећих исламских светиња (Ђозо алудира на паљење џамије Ел Акса у августу 1969. године).“

[11]

Интересантно је и то да је Хусеин Ђозо, у неколико наврата био и лични преводилац предсједника СФРЈ Јосипа Броза на његовим путовањима по арапским земљама.[6][12]

Умро је 30. маја 1982. године, у Сарајеву, у својој 70. години. Врховни сабор исламске заједнице дана 6. октобра 1990. године донио је одлуку о потпуној рехабилитацији Хусеина Ђозе, а Факултет исламских наука му је у поводу његове смрти посветио први Зборник радова.[1] Данас, добар дио његових сународника га сматра једним од највећих и најутицајнијих босанских муслиманских мислилаца[11][13][14][15][16] прошлог вијека. Прије неколико година, са брисањем свих улица у Горажду које су носиле имена познатих српских интелектуалаца или хероја, у његову част, основна школа у Горажду која се звала „Никола Тесла“ је променила име у „Хусеин ефендија Ђозо“.[4][5]

Џамија отворена почетком 2021. године у његовој родној Иловачи, такође је понијела његово име.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Факултет исламских наука у Сарајеву: Biografija i bibliografija radova Husein-ef. Đoze Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2015)
  2. ^ а б Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945.
  3. ^ а б в г д ђ е ikc-berlin.de/bosnisch: Husein Djozo Husein Djozo
  4. ^ а б Званични сајт школе: O.Š. „Husein ef. Đozo”
  5. ^ а б в г Slobodna Bosna: DIO RODITELJA OGORČEN: Osnovna škola u Goraždu nosi ime po nacističkom SS oficiru
  6. ^ а б „ПЕЧАТ: Како се у Горажду заклети антифашисти диче нацистом!?”. http://www.rtrs.tv/. РТРС. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 08. 08. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  7. ^ Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945
  8. ^ „MUSLIM GOVERNMENT NAMED AN ELEMENTARY SCHOOL AFTER A NAZI SS OFFICER”. http://www.liveworldnews.co/. Архивирано из оригинала 21. 1. 2016. г. Приступљено 8. 8. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  9. ^ Рапорт: „Ko je Husein Đozo zbog kojeg se ponovo digla prašina?” 15. јануар 2021.
  10. ^ Бјелица, Милован. „Школа у Горажду носи име по нацистичком официру”. http://www.milovanbjelica.com/. Милован Бјелица. Архивирано из оригинала 24. 12. 2015. г. Приступљено 8. 8. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  11. ^ а б Бошњаци-нет: HUSEIN ĐOZO JE BOŠNJAČKI VELIKAN 20. STOLJEĆA
  12. ^ „Основна школа у Горажду носи име исламског имама нацистичког SS официра”. http://fakti.org/.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  13. ^ Bosna Press: Ateističkim ekstremistima smeta što je škola u Goraždu nazvana po Huseinu ef. Đozi, 23. октобар 2013.
  14. ^ Bosna Press: HUSEIN ĐOZO JE BOŠNJAČKI VELIKAN 20. STOLJEĆA, 24. октобар 2013.
  15. ^ Bosna Press: Dr. Cerić: ‘Napad na čast i ugled Husejna ef. Đoze je napad na sve Bošnjake, 25. октобар 2013.
  16. ^ Ослобођење: Dr. sci. Zlatko Hasanbegović, povjesničar: Izlišno je pitanje treba li osnovna škola u Đozinu Podrinju nositi njegovo ime, 02.11.2013.

Литература

  • Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945. (језик: немачки)
  • Willem B. Drees, Pieter Sjoerd van Koningsveld: „The Study of Religion and the Training of Muslim Clergy in Europe Academic and Religious Freedom in the 21st Century“ (језик: енглески)
  • „Spomenica Šerijatske sudačke škole u Sarajevu“, Sarajevo (1937). pp. 90.
  • Husein Đozo, "Sjećanja", Preporod, Udruženje Ilmije u SR BiH, VII/1976, br. 129. pp. 5. Osobno osjećam poseban dug i obavezu prema hadži Mujagi Merhemiću. Moje vjersko obrazovanje počelo je u Merhemića medresi. Husein Đozo, "Sjećanja (Hadži Mujaga Merhemić)", Preporod, VII/1976, br. 142. pp. 5.
  • Dr. Jusuf Ramić, Bošnjaci na Al-Azharu, Husein Đozo (1912—1982), Glasnik, Rijaset Islamske zajednice, LVIII/1996, br 4 - 6. pp. 289.
  • Husein Đozo (децембар 1978). „Vrijeme obnavljanja islama”. Preporod. 25 (200): 15—31. 
  • Muhammed El-Gazali, Ejjuhel veled, Izdanje Prve muslimanske nakladne knjižare Muhammeda Bakira Kalajdžića, Sarajevo 1943, 24 str.,
  • Ahmed Muhammed Šakir, Početak arapskih mjeseci, Izdanje Reisu-l-uleme Islamske vjerske zajednice Kraljevine Jugoslavije, Sarajevo 1941, 30 str.
  • Mustafa Imamović, Bošnjaci u emigraciji, Bošnjački institut Zurich - Odjel Sarajevo, Sarajevo, 1996. pp. 86.
  • Presuda sudski broj 41/45 - u slučaju Husein Đozo
  • Glavni katalog Gazi Husrev-begove medrese za 1961/1962.
  • „Spmenica o dvadesetgodišnjem postojanju Udruženja ilmijje“, Sarajevo, 1971. pp. 63. Husein Đozo je glavni i odgovorni urednik ovog djela i ujedno je napisao predgovor.
  • Opširnije vidi: Dr. Enes Karić, "Istakuti alim svoga vremena", Preporod, XXVII/1997; br. 609. pp. 13.
  • Vi{e vidi: Husein Živalj, "Energija koju je pokrenuo 'Preporod", Preporod, XXVI/1995, br. 580. pp. 20.
  • Hilmo Neimarlija, "Sporedno djelo", Preporod , X/1979, br. 218. pp. 1 i A.K.S. (Aziz Kadribegović)"Namet na pamet", Preporod, X/1979, br. 218. pp. 2. Hilmo Neimarlija je zapisao: Samo objavljivanje prethodno je najavljeno kao što nikad valjda nije najavljen neki prilog u "Oslobođenju". Pored više krupnijh i udarnih najava u samom "Oslobođenju", Sušićev feljton izreklamiran na TV, Radio - Sarajevu te u drugim listovima. (...) Sadržaj Parergona govori: o pojedinim muslimanskim građanskim političarima tako i ličnostima iz vođstva Islamske zajednice i Ilmije u periodu između dva rata i vremenu ratnih godina. Strpavši ih u istu vreću, on im je zajedno presudio po kratkom postupku kao pljačkašima i izdajicama vlastitog naroda.
  • Zlatko Dizdarević i Zlatko Dukić, "Šta se stere u ime vjere", Oslobođenje, 28. oktobar 1979. pp. 3.
  • Aziz Kadribegović, "Polivalentno djelo Huseina Đoze",Takvim za 1997, Rijaset Islamske zajednice, Sarajevo, 1996. pp. 206.
  • Husein Đozo, "Sjećanja", Preporod, VII/1976, br. 130. pp. 5.
  • Mahmut Traljić, "Izdanja Prve muslimanske nakladne knjižare (Muhameda Bakira Kalajdžića)", Glasnik, XXVII/1964, br. 5 - 6. pp. 247—250.
  • Dr. Fikret Karčić, Društveno pravni aspekt islamskog reformizma, Sarajevo, 1990. pp. 219.