Председник Републике Јосип Броз Тито, дочекао је нову 1972. у Љубљани, са радницима „Фабрике декоративних тканина“ (словен.Tovarna dekorativnih tkanin). Дочеку је присуствовала председникова супруга Јованка и његови најближи сарадници, као и највише руководство СР Словеније и СК Словеније.[1]
У Загребу, у редакцији листа Борба, органа Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ) експолодирао „пакет-бомба“. Бомбу су послали усташки терористи, а од ње је погинуо Иван Глуић, курир у редакцији листа.
У посети Југославији, од 5. до 11. јануара, боравио Орхам Ерлап, генерални секретар Министарства иностраних послова Републике Турске. Током посете он је у Савезном секретеријату за иностране послове водио разговоре о међународним проблемима и билатералним односима између СФРЈ и Турске.
Одржана 25. седница Председништва Савеза комуниста Југославије (СКЈ) на којој је разматран развој политичког система, спровођење Резолуције Прве конференције СКЈ о аграрној политици и организационе припреме за Другу конференцију СКЈ.
У Загребу одржана заједничка седница свих већа Сабора СР Хрватске на којој се говорило о примени нових уставних промена, о привредној и политичкој ситуацији у федерацији и републици, о конституисању новог Извршног већа Сабора СР Хрватске и избору делегата за Председништво СФРЈ. На седници је за новог делегата у Председништво СФРЈ, уместо дотадашњег Мике Трипала изабран Милан Мишковић, а за потпредседнике Сабора изабрани су Борис Бакрач и Мирко Божић. Истог дана Републичко веће Сабора је на предлог председника Извршног већа Иве Перишина изабрало ново Извршно веће Сабора од 21 члана. Од чланова претходног Извршног већа, нису реизабрани Пашко Периша и Јосип Шантија.[4]
У бродоградилишту „Уљаник“ у Пули, председник Републике Јосип Броз Тито присуствовао поринућу теретног брода „МС Берге Истра“, који је направљен за бродску компанију „Бергесен“ из Норвешке. Брод је био комбиновани (могао је превозити нафту и неки други терет) носивости 227.000 тона и био највећи брод дотад изграђен у Југославији.[а][5]
У Загребу одржана 25. седница Централног комитетаСавеза комуниста Хрватске, којом је председавала Милка Планинц, председница ЦК СКХ. На седници је разматран Извештај о спровођењу закључака са 21. седнице Председништва СКЈ и 23. седнице ЦК СКХ, утврђени основни задаци даљег деловања СКХ и предложени нови кандидати за чланове Председништва СКЈ и ЦК СКЈ. На седници су једногласно прихваћене оставке на чланство у ЦК СКХ — Иве Бојанића, др Андрије Дујића, Божидара Новака и Драгутина Харамије.
21. јануар
У Загребу, 21. и 22. јануара, одржана Пета седница Конференције Савеза комуниста Хрватске. На седници је у духу закључака донетих на 21. седници Председништва СКЈ, одржаној 1. и 2. децембра и 23 седници ЦК СКХ, одржаној 13. децембра 1971. и извршена анализа делатности СКХ у борби против националистичких и антисамоуправних стремљена. Конференција је једногласно усвојила Извештај ЦК СКХ о спровођењу закључака 21. седнице Председништва СКЈ и 23. седнице ЦК СКХ. На крају седнице, извршен је избор нових чланова у органе СКЈ и СКХ, на основу предлога донетих на 25. седници ЦК СКХ. За нове чланове Председништва СКЈ изабрани су — Милутин Балтић, Јуре Билић и Јосип Дежелин, а у стални део Конференције СКЈ — Мирјана Почек-Матић. За нове чланове ЦК СКХ изабрани су — Марко Безар, Лука Брочило, Иво Перишин, Ивица Рачан, Петар Флековић и Стипе Шувар, а у Надзорну комисију ЦК СКХ — Дара Јанековић.[6]
Одржана 26. седница Председништва СКЈ на којој је разматрано питање организације Председништва СКЈ и његових органа и донета одлука о реорганизацији Извршног бироа Председништва СКЈ. Овом одлуком Извршни биро је претворен у тело од 8 чланова, колективно и индивидуално одговорних за свој рад и појединачни задужених за одређене ресоре.[6]
25. јануар
У Београду, од 25. до 27. јануара, одржана Друга конференција Савеза комуниста Југославије, којој је присуствовало 358 делегата изабраних на републичким конгресима и покрајинским конференцијама, као и чланови Председништва СКЈ, Комисије за статутарна питања и Надзорног одбора СКЈ. Конференцију је отворио председник СКЈ Јосип Броз Тито, а поднета су и два реферата — О развоју и актуелним задацима СКЈ, Вељка Влаховића и О друштвено-економској ситуацији и задацима СКЈ, Кире Глигорова. На основу ових реферата и Извештаја о раду између две конференције водила се дискусија у којој су учествовала 92 делегата. На крају Конференције усвојен је Акциони програм у коме су примарни циљеви били борба против национализма и технократске узурпације власти.[7][8][9][6]
^Овај брод је потонуо 30. децембра 1975. у Тихом океану, у близини острва Минданао, а разлог несреће, у којој се страдало 30 чланова посаде, сматра се експлозија која је узрокована остацима нафте у теретном делу, у коме се налазила железна руда. Сличну судбину доживео је и комбиновани теретни брод „МС Берге Ванга“, изграђен у „Уљанику“ 1974. године.
.svg)
