Храму у Едфуу је староегипатски храм смештен на западној обали реке Нил у граду Едфуу, на око 100 km северно од Асуана и око 85 km јужно од Луксора. У доба хеленизма и Римског царства Едфу је био познат као „Аполонополис Магна“, по врховном Богу Хорус-Аполону.[1] То је један од најбоље очуваних храмова у Египту. Посвећен је Богу-соколу Хорусу,[2][3] и изграђен је у доба Птолемејског краљевства између 237. и 57. године п. н. е. Натписи на зидовима храма садрже вредне информације о језику, митологији и религији Египта. Неки од њих говоре о детаљима конструкције храма, и митским интерпретацијама овог и других храмова као „Острвима стварања“.[4] Ту су још сцене и натписи о митолошкој борби Хоруса и Сета."[4]
Историја
Едфу је један од неколико храмова изграђених[5][6] у доба Птолемејског Египта,[7][8][9][10][11] међу којима су и Дендера, Есна, Ком Омбо и Филе. Његова величина је сведочанство о релативном просперитету доба кад је настао.[12] Данас видљиви храм, чија је изградња почела 23. августа 237. године п. н. е, је у почетку имао дворану са стубовима, две попречне дворане, и свету барку окружену капелама.[13] Изградња је започета у време владавине Птолемеја III и завршена 57. године п. н. е, у доба Птолемеја XII. Раније се на овом месту налазио мањи храм посвећен Хорусу, оријентисан у правцу исток-запад, док је данас видљиви храм у оси север-југ. Рушевина некадашњег пилона се налази источно од храма. Пронађени натписи говоре да се овде градило у време владара Новог краљевстваРамзеса I, Сетија I и Рамзеса II.
НаосНектанеба II, остатак раније грађевине, сачуван је у централном светилишту као издвојена целина, док је најсветији део храма (барка) окружена са 9 капела.[14]
Овај храм је престао да се користи у религијске сврхе после указа Теодосија I из 391. којим је забранио нехришћанске религијске обреде у Римском царству. Као и на другим местима у Египту, поборници хришћанства су уништили неке од рељефа. Данас је видљива зацрњена таваница дворане са стубовима (хипостила), за коју се верује да је последица намерно изазваног пожара који је требало да уништи паганске приказе.
Током векова, храм је затрпао пустињски песак и речни наноси, и то на дубину од 12 m. Локални становници су направили куће непосредно изнад некадашњег храма. Француска експедиција је 1798. идентификовала Храм у Едфуу, када су од њега били видљиви само врхови пилона. Године 1860, француски египтолог Огист Маријет је започео радове на откопавању храма.
Храм у Едфуу је готово неоштећен, и врло је добар пример древног египатског храма.[15] Његов значај за археологију и добра очуваност допринели су да је он туристичка атракција, близу које се често заустављају бродови за крстарење Нилом. Године 2005. изграђен је паркинг и центар за посетиоце.[16]
Религијски значај
Храм у Едфуу је највећи храм посвећен Хорусу и богињи Хатор из Дендере.[15] Ту су се одржавали фестивали у славу Хоруса. По веровању, сваке године богиња Хатор је путовала на југ од свога Храма у Дендери, да би се сусрела са Хорусом у Едфуу где би се са њим венчала. Ово је био повод за одржавање великог фестивала уз присуство ходочасника.[15]
^Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: A Sourcebook. University of Oklahoma Press. стр. 14. ISBN9780806137414. „They were members of the Ptolemaic dynasty of Macedonians, who ruled Egypt after the death of its conqueror, Alexander the Great.”
^Pomeroy, Sarah B. (1990). Women in Hellenistic Egypt. Wayne State University Press. стр. 16. „while Ptolemaic Egypt was a monarchy with a Greek ruling class.”
^Redford, Donald B., ур. (2000). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Oxford University Press. „Cleopatra VII was born to Ptolemy XII Auletes (80–57 BC, ruled 55–51 BC) and Cleopatra, both parents being Macedonian Greeks.”
Arnold, Dieter; Strudwick, Nigel; Gardiner, Sabine (2003). The Encyclopaedia of Ancient Egyptian Architecture. I.B. Tauris Publishers. стр. 78.
Agnese, Giorgio; Re, Maurizio (2004). Ancient Egypt: Art and archaeology of the land of the pharaohs. стр. 23. ISBN978-0-7607-8380-1.
David, Rosalie (1993). Discovering Ancient Egypt. Facts on File. стр. 99.
Oakes, Lorna; Gahlin, Lucia (2006). Ancient Egypt: An illustrated reference to the myths, religions, pyramids and temples of the land of the pharaohs. ISBN978-0-7607-4943-2.
Kurth, Dieter (2004). The Temple of Edfu. American University in Cairo Press. ISBN977-424-764-7.
Émile Gaston Chassinat, Maxence de Rochemonteix, Le temple d'Edfou, 14 vols. (1892–1934).
Belmonte, Juan Antonio; Shaltout, Mosalam (август 2010). „Keeping Ma'at: An astronomical approach to the orientation of the temples in ancient Egypt”. Advances in Space Research. 46 (4): 532—539. Bibcode:2010AdSpR..46..532B. doi:10.1016/j.asr.2009.03.033.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Reich, Lawrence S. Cunningham, John J. (2010). Culture and values : a survey of the humanities (7th изд.). Boston, MA: Wadsworth Cengage Learning. ISBN978-0-495-56877-3.
Lehner, Mark. „The Pyramid of Khafre”. The Complete Pyramids. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Pyramid of Mankaure”. National Geographic: Egypt. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Arnold, Dieter. The encyclopedia of ancient Egyptian architecture. Cairo: American University in Cairo Press, 2003.
Belmonte, Juan Antonio; Shaltout, Mosalam; Fekri, Magdi (2009). „Astronomy, landscape and symbolism: a study of the orientation of ancient Egyptian temples”. Ур.: Belmonte, Juan Antonio; Shaltout, M. A. Mosalam. In Search of Cosmic Order: Selected Essays on Egyptian Archaeoastronomy. Supreme Council of Antiquities Press. стр. 213—284. Bibcode:2009iscc.book..213B. ISBN978-977-479-483-4.
Susan Stephens, (2002). Seeing Double: Intercultural Poetics in Ptolemaic Alexandria. Berkeley..
"The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley, 2003. ISBN0-425-19096-X.