Хатхор је египатска богиња, мајка или супруга Хоруса, чије име значи кућа Хоруса. Хатор је соларна богиња, богиња неба и прамора, али и богиња страних земаља, богиња жена, материнства, женске сексуалности, богиња музике, пијанства, свечаности. Она је заштитница Синаја, бакра и тиркиза.[1]
У Мемфису је поштована као богиња загробног живота, која покојника снадбева пићем и храном. По миту је тело мртвог Озириса било сакривено у сикомори (представе дрвета сикоморе које доји владара).
У Теби је поштована као заштитница тебанске некрополе, као господарица запада.
У неким облицима је слична Изиди.
Приказује се антропоморфно као жена, која у руци може да држи систрум (звечку), струк лотоса, вас жезло, често се приказује у хаљини црвене или тиркиз боје или у двобојној (тиркиз-црвеној), на глави има капу у облику крила крагуја са постољем на коме су рогови са сунчевим диском.
Представља се и зооморфно као крава са диском међу роговима.
Goedicke, Hans (1978). „Cult-Temple and 'State' During the Old Kingdom in Egypt”. Ур.: Lipiński, Edward. State and Temple Economy in the Ancient Near East. Departement Oriëntalistiek. стр. 113—130. ISBN978-9070192037.
Hassan, Fekri A. (1992). „Primeval Goddess to Divine King: The Mythogenesis of Power in the Early Egyptian State”. Ур.: Friedman, Renee; Adams, Barbara. The Followers of Horus: Studies Dedicated to Michael Allen Hoffman. Oxbow Books. стр. 307—319. ISBN978-0946897445.
Kendall, Timothy (2010a). „B 200 and B 300: Temples of the Goddesses Hathor and Mut”(PDF). Jebel Barkal History and Archaeology. National Corporation of Antiquities and Museums (NCAM), Sudan. Архивирано(PDF) из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 10. 9. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Kendall, Timothy (2010b). „The Napatan Period”. Jebel Barkal History and Archaeology. National Corporation of Antiquities and Museums (NCAM), Sudan. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 10. 9. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Lobell, Jarrett A. (March—April 2020). „Field of Tombs”. Archaeology. 73 (2).Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Manniche, Lise (2010). „The Cultic Significance of the Sistrum in the Amarna Period”. Ур.: Woods, Alexandra; McFarlane, Ann; Binder, Susanne. Egyptian Culture and Society: Studies in Honour of Naguib Kanawati. Conseil Suprême des Antiquités de l'Égypte. стр. 13—26. ISBN978-9774798450.
Roberts, Alison (1997) [First edition 1995]. Hathor Rising: The Power of the Goddess in Ancient Egypt. Inner Traditions International. ISBN978-0892816217.
Sadek, Ashraf I. (1988). Popular Religion in Egypt during the New Kingdom. Gerstenber. ISBN978-3806781076.
Sandri, Sandra (2012). „Terracottas”. Ур.: Riggs, Christina. The Oxford Handbook of Roman Egypt. Oxford University Press. стр. 630—647. ISBN978-0199571451.
Schneider, Thomas (2007). „Contextualising the Tale of the Herdsman”. Ур.: Schneider, Thomas; Szpakowska, Kasia. Egyptian Stories: A British Egyptological Tribute to Alan B. Lloyd on the Occasion of His Retirement. Ugarit-Verlag. стр. 309—318. ISBN978-3934628946.
Woods, Alexandra (2011). „Zšš wꜣḏ Scenes of the Old Kingdom Revisited”(PDF). Ур.: Strudwick, Nigel; Strudwick, Helen. Old Kingdom: New Perspectives. Egyptian Art and Archaeology 2750–2150 BC. Proceedings of a Conference at the Fitzwilliam Museum Cambridge, May 2009. Oxbow Books. стр. 314—319. ISBN978-1842174302.
Zernecke, Anna Elise (2013). „The Lady of the Titles: The Lady of Byblos and the Search for Her 'True Name'”. Die Welt des Orients. 43 (2): 226—242. JSTOR23608857. doi:10.13109/wdor.2013.43.2.226.
Allam, Schafik (1963). Beiträge zum Hathorkult (bis zum Ende des mittleren Reiches) (на језику: немачки). Verlag Bruno Hessling. OCLC557461557.
Derchain, Philippe (1972). Hathor Quadrifrons (на језику: француски). Nederlands Historisch-Archaeologisch Instituut in het Nabije Oosten. OCLC917056815.