Хасан-ага Звиздић је рођен 1892. године у Сјеници. Најстарији је син Мухамеда и Амине Звиздић. Морао је да напусти родно место (Гацко, БиХ) и сели се веома често због прогона; иако је мењао локацију и бродом, својевремено је ипак завршио у логору (Дахау, где је провео две године). Породицу, укључујући млађег брата Османа, убили су му терористи.[4][5]
Звиздић је радио као богати муслимански велетрговац из Сјенице. Постао је гувернер града и наоружао много локалних муслимана организовавши их у ратну милицију.[6]
У децембру 1941, Звиздић је одбио да дозволи партизанима ка заузму Сјеницу, јер се бојао да ће четници, немачке и италијанске снаге напасти партизане у овом месту и такође побити већи део популације. Објаснио је партизанима како је имао око 5.000 чланова Муслиманске милиције под својом командом и да ће их усмерити против партизана или четника ако покушају са заузимањем.[7] Према историчару Живковићу, Звиздић је заправо био забринут да његови уносни уговори за снабдевање италијанске и немачке војске стоком не би били отказани ако би партизани заузели град.[8]
Дана 22. децембра1941. године, снаге Муслиманске милиције из Пријепоља — под командом Пачариза, те из Сјенице — под командом Звиздића, успешно су онемогућиле напад партизана који су покушали да заузму Сјеницу.[9] Једна група из Тутина их је подржавала — под командом Џемаила Коничанина, који се придружио по позиву Звиздића.[10]
Почетком деловања Муслиманске милиције из Сјенице којој је командовао Звиздић, фебруара 1942. — заједно са одредима милиције из Пријепоља, Бродарева и Комарана, у сарадњи са четницима којима је заповедао Павле Ђуришић, те са италијанским снагама, планиран је напад на партизане који су се повлачили из Санџака након пораза у Ужицу. Кад је Пачариз схватио да су партизани успели да победе четнике, није се суздржавао од напада на партизане, али је одлучио да премести своје снаге у Сјеницу да би помогао Звиздићу ако би партизани одлучили да поново нападну град.[11]
Звиздић није био утицајан само у Сјеници и Тутину, него и у ширем региону. Мислио је да ће му користити ако посети седиште четника и преговара с Дражом Михаиловићем.[12] Дана 27. јуна, Звиздић и остали муслимански и албански лидери (међу којима и Аћиф Хаџиахметовић, Џафер Дева, Ферхат-бег Драга и Ахмет Даца) преговарали су са представницима Михаиловићевих четника. Преговори су окончани договором о сарадњи на заједничкој борби против комуниста.[13]Екмечић помиње Звиздића као муслиманског четничког вођу.[14]
Карл фон Кремплер је планирао да оснује Санџак као засебан политички ентитет и понудио је Звиздићу функцију гувернера. Овај је одбио Кремплерову понуду.[15] Када су Немци преузели контролу над Црном Гором након капитулације Италије пред крај 1943. године, основали су марионетску владу с Хасаном Звиздићем као министром без портфеља.[16]
Смрт
После рата, Звиздић је емигрирао из Југославије да га не би ухватили и погубили партизани. Умро је 1980. године у Адапазарију (Турска). Године 2012, испред куће у којој је живео Звиздић откривена је комеморативна плакета.[17]
Референце
^Crnovršanin 1996: "Hasan je rođen 1892. godine ... Hasan-aga Zvizdić umro je 1980. godine u Adapazaru"
^Živković 2011, стр. »Kako se kasnije ispostavilo, Zvizdić je još desetak dana ranije pozvao muslimane iz okoline Sjenice da pomognu odbranu grada, što su ovi prihvatili s obzirom na njegov uticaj kao glavnog trgovca mesom i stokom u jednoj stočarskoj regiji.«.
^„Hasan-aga Zvizdić (1892–1980)”. Elektronske novine Sandžak PRESS. 8. 12. 2015. Архивирано из оригинала 27. 8. 2017. г. Приступљено 27. 8. 2017.templatestyles stripmarker у |website= на позицији 1 (помоћ)
^Djurašinović-Kostja, Vojin (1961). Stazama proleterskim. Prosveta. стр. 279. „Тада је у Сјеници власт држао Хасан Звиздић, познат у томе крају као велетрговац и човек са јаким утицајем на један део становништва, што му је помогло да известан део муслимана организује и наоружа као милицију.”
^Živković 2011, стр. »To je bilo opravdanje za javnost, dok je stvarni razlog ležao u tome što je Zvizdić kao trgovac stokom imao ugovor o snabdevanju italijanskih i nemačkih vojski mesom, koji bi verovatno bio ugrožen ukoliko bi se pročulo da je pustio partizane u grad.«.
^Radaković, Petko (1981). „Muslimanska milicija u službi okupatora”. Užička Republika, Zapisi i sećanja – I. Užice: Muzej ustanka 1941. стр. 662.
^Ćuković, Mirko (1964). Sandžak: Na osnovu sakupljenog i obrađenog materijala knjigu napisao Mirko Ćuković. Nolit. стр. 247. „Четничко-недићевске снаге из Србије вршиле су почетком фебруара последње припреме да опколе и униште партизанске снаге на десној страни Лима. Било је предвиђено да у овој акцији учествују четници Драже Михаиловића, како они који су били под његовом директном командом, тако и они који су били стављени под команду Милана Недића као одреди Српске оружане силе, затим муслиманска милиција Хасана Звиздића из Сјенице и хоџе Сулејмана Пачариза из Хисарџика и италијанске јединице из Пријепоља уз садејство четника Павла Ђуришића и муслиманске милиције из Бродарева и Комарана на левој страни Лима.”
^Spasoje Đaković (1986). Sukobi na Kosovu. Narodna knjiga. стр. 139.
