Хамдија је рођен 16. јуна 1937. године у селу Занесовићи које се налази између Бугојна и Горњег Вакуфа, а данас припада општини Бугојно. Био је седмо дијете оца Османа и мајке Латифе.[2]
Преминуо је 31. марта 2016. године у Београду.[1] Наредног дана, сахрањен је у центру Београда, поред Шејх-Мустафиног турбета.[3]
Гроб Хамдије Јусуфспахића у Београду.
Школовање
Хамдија је 1948. године уписао медресу у Сарајеву, а завршио је 1958. године. Посљедња четири разреда радио је као имам. Као добар ученик стекао је право на стипендију у Египту, али је чекајући четири године на одлазак студирао право, завршио војни рок и био имам у Алаџа џамији у Фочи, у Карађоз-беговој џамији у Мостару и у џамији у Вишеграду. Исламски теолошки факултет на Универзитету Ел Азар у Каиру уписао је 1963. године и био је први југословенски држављанин који је тај факултет завршио, као и постдипломске студије на Одсјеку за филозофију, такође у Каиру.[2]
Приватни живот и политички ангажман
Оженио је 1967. године Египћанку Набилу, која је дипломирала у првој генерацији Исламског факултета и била је први исламски теолог у Југославији. Са њом је добио два сина Мухамеда и Мустафу и ћерку Муну.[2]
Имао је пријатељске односе са представницима политичке љевице и деснице, Слободаном Милошевићем и Вуком Драшковићем. Са Војиславом Шешељом у почетку није био у добрим односима због његових изјава, али се након његовог доласка на чело општине Земун њихов однос поправио, јер су припадници муслиманске заједнице у тој општини истицали како је њихов живот постао лакши откако је он дошао на ту позицију.[2]
Међувјерски односи
Чврсто је вјеровао у вјерску толеранцију, говорећи како је ислам као и остале монотеистичке религије. Истицао је како је положај муслимана у Србији веома тежак, јер се на њих увијек гледало као остатак турског, окупаторског времена, као ненародни елемент и издајнике.[2]
Одликовања
Предсједник Републике Србије Томислав Николић је 2012. године потписао указ којим је Хамдија Јусуфспахић одликован Сретењским орденом I степена.[4] У указу се наводи да Хамдија добија одликовање због заслуга и личног доприноса у развоју међувјерске сарадње, вјерске толеранције и представљања Србије у иностранству, посебно у земљама са већинским муслиманским становништвом.[5]
^„УКАЗИ О ОДЛИКОВАЊИМА”. predsednik.rs/ (на језику: српски). Приступљено 1. 4. 2016. „3. Хамдија Јусуфспахић, Сретењски орден 1. степена;”
^„Хамдија Јусуфспахић одликован Сретењским орденом”. glassrbije.org/ (на језику: српски). Приступљено 1. 4. 2016. „У указу се наводи се да је Јусфуспахић одликован за заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње, верске толеранције и представљање Србије у иностранству, нарочито у муслиманским земљама.”[мртва веза]
