PROFILPELAJAR.COM

ХРС-100 испоручен Академији наука у Москви,1971.

ХРС-100 (Хибридни Рачунарски Систем) је рани хибридни рачунарски систем саграђен од 1968. до 1971. године у Институту „Михајло Пупин"-Београд. То су хибридни рачунари треће технолошке генерације, које су развили инжењери Института „Михајло Пупин“ и инжењери из Совјетског Савеза. Први систем ХРС-100 је био испоручен Совјетској академији наука у Москви крајем 1971. године. Предвиђена је била производња још неколико примерака за испоруку Чехословачкој и Источној Немачкој, али то није реализовано, већ су произведена само три система ХРС-100 за Институте АН СССР у Москви и Новосибирску .

ХРС-100 је био намењен научним и техничким истраживањима, моделирању сложених динамичких система, у реалној или убрзаној скали времена, као и за решавање читавог низа научних послова у институтима АН СССР у Москви и Новосибирску (Академгородок). Примене су биле у областима: аеро-космонаутика, енергетика, телекомуникације, микроелектроника, хемијска индустрија, биолошко-медицинска истраживања, аутоматско управљање итд, (види реф.лит.1).

Преглед

ХРС-100 је садржао следеће делове:

универзални дигитални рачунар:
- централни процесор;
- 16 килоречи од 0.9 μs, 36-битна примарна меморија од магнетних језгара, прошириве до 64 килоречи
- секундарна меморија: изменљиви дискови (макс. 8 ком);
- периферни уређаји (телепринтери, читач/бушач папирних трака, паралелни штампач и читач бушених картица)
вишеструки модул аналогног рачунара;
линк уређаји за повезивање;
Више аналогних и дигиталних периферних уређаја:
- за дигитални део:
  - CDC-диск јединице, типа 9432D,
  - Читач и бушач траке, типа РЕ 1001 и РЕ 4060,
  - Читач картица, типа DP SR300 (макс.300 карт/мин),
  - Линијски штампач, типа DP 2440 (макс.700 лин/мин),
  - Телепринтер IBM 735 (макс.15 зн/сек).
- за аналогни део:
  - Вишеканални ултра-виолетни писач,
  - Тробојни осцилоскоп,
  - X-Y цртачки уређај.

Тим пројектаната

Руководство Екипе за развој и израду система ХРС-100:

Директор истраживања на пројекту: проф. Б. Ј. Коган (ИПУ-Москва), његови заменици: инж. Петар Врбавац и инж. Георги Константинов (ИМП-Београд)
Главни пројектанти појединих саставних делова система ХРС-100 су:
- Дигитални рачунар: Мр Светомир Ојданић, инж. Душан Христовић (СФРЈ), др А. Ф. Волков, инж. В. Т. Лисиков (СССР);
- Линк веза: Мр Милан Хрушка, инж. Чедомир Миленковић(СФРЈ), инж. А. Г. Спиро (СССР);
- Аналогни рачунари: проф. Славољуб Марјановић, проф. Павле Пејовић(СФРЈ), проф. Б. Ј. Коган, инж. Н. Н. Михајлов (СССР).
- Софтверски систем: проф. Е. А. Трахтенгерц (СССР), проф. Недељко Парезановић(СФРЈ).

Литература

Б. Ј. Коган (едитор), „ГВС-100, Гибриднаја вичисл. система“, изд. ИПУ АН. СССР, Москва 1974. (књига на руском језику)
„Хибридни рачунски систем ХРС-100", часопис Аутоматизација у ХПЕЕА, бр.23, стр.3-39, Београд 1972.
П. Врбавац, С. Ојданић, Д. Христовић, С. Марјановић, Д. Поповић, М. Хрушка и др."Хибридни рачунарски систем ХРС-100", Зборник 15. Конф. ЕТАН-1971, стр. 45-66 (осам чланака), Сплит, 7. јун 1971.
В. Батановић, Ј. Кон(Ед): „ИМП Ризница знања“, стр. 45-48, Изд. ИМП- ПКС, Београд 2006.
Душан Христовић: „Развој рачунарства у Србији“, ФЛОГИСТОН, бр.18-19, стр.89-105, изд. МНТ, Београд 2010-2011.
Д. Бечејски-Вујаклија, Н. Марковић(Ед): "50 година рачунарства у Србији (Хроника дигиталних деценија)" књига, стр.37-44, ДИС, ИМП, ПС пресс, Београд 2011.

Више детаља о систему ХРС-100 (Дигитални рачунар, Линк, Аналогни рачунар) има у чланцима Зборника ЕТАН-1971 (Осам чланака са више аутора) напр:

П. Врбавац (стр.45-47).
С. Ојданић, Г. Константинов, М. Ерцеговац, Ј. Детлингер, П. Јовановић (стр. 49-51)
Д. Христовић, С. Ојданић, М. Јоцковић, Љ. Марковић, Р. Илић, М. Покорни (стр. 53-55)
С. Марјановић, П. Пејовић, О. Џигурски, М. Матејић, П. Самарџија, М. Храшовец, Ј. Ђорђевић (стр. 55-57)
Д. Поповић, Ђ. Лазић, А. Грнаров (стр. 59-62)
М. Хрушка, Ч. Миленковић (стр. 63-66)
С. Ојданић, М. Покорни
А. Грнаров и др.