информатизација која је све брже захватала и Југославију.
Основна идеја је била да се, сем сопственог развоја РС-рачунара, обједине још и производња, тестирање, маркетинг, продаја, одржавање опреме и подршка примене код крајњих корисника. Тако је у Институту Михајло Пупин, у периоду од 1983-90. год, развијено око 10 модела система ТИМ (различитих капацитета, конфигурација и намена), почев од једноставнијих PC-рачунара ТИМ-100 и ТИМ-011, па до сложених система ТИМ-600. Сви рачунари су произведени у компанији Енергопројект Енергодата. Укупно је произведено више од 5.000 рачунарских система ТИМ. Они су успешно радили у многим поштама, банкама, војсци, државним, научним и школским установама, затим у електропривреди, водопривреди, индустрији и саобраћају.[1]
Технички опис
ТИМ-100 је вишекориснички вишепроцесни микрорачунар намењен првенствено шалтерској употреби.[1] Развијен је у Институту Михајло Пупин, а појавио се на тржишту најпре у београдским поштама 1985. године. Укупно је произведено око 1.000 рачунарских система ТИМ-100 за ПТТ Србије.
^Р. Томовић, А. Манџић, Т. Алексић, П. Врбавац, В. Масникоса, Д. Христовић, М. Марић: „Цифарски Електронски Рачунар ЦЕР10 Институт Винча“, Зборник Конф. ЕТАН-1960, стр. 305-330, Београд, 18. новембар 1960.
^Hybrid Computing System HRS-100, by P. Vrbavac, S. Ojdanic, D. Hristovic, M. Hruska, S. Marjanovic, Proc. 6. Int. Symp. on Electronics and Automation, pp. 347-356, Herceg Novi,Yugoslavia, 21-27.June 1971.