PROFILPELAJAR.COM

Фриц Ланг
Фриц Ланг
	Ланг на сету филма Жена на месецу (1929)
Име по рођењу	Фредрих Кристијан Антон Ланг
Датум рођења	5. децембар 1890.
Место рођења	Беч, Аустроугарска
Датум смрти	2. август 1976. (85 год.)
Место смрти	Беверли Хилс, Сједињене Државе
Држављанство	Аустријско, немачко и америчко
Занимање	филмски режисер и сценариста
Активни период	1919–1960.
Супружник	Лиса Росентал (1919–1921); Теа вон Харбо (1922–1933)
Деца	1

Фредрих Кристијан Антон Фриц Ланг (Беч, 5. децембар 1890 — Беверли Хилс, 2. август 1976) био је аустријски, немачки и амерички режисер, сценариста и повремени филмски продуцент и глумац.^[2] Један је од најпознатијих миграната из немачке школе експресионизма, а назван је Господар таме од стране Британског института за филм.^[3]
Његови најпознатији филмови укључују револуционарни футуристички филм Метрополис (1927) и такође утицајни филм М (1931), филм ноар који је направио пре него што се преселио у Сједињене Државе.

Живот и каријера

Младост

Ланг је рођен у Бечу, као други син Антона Ланга (1860–1940),^[4] архитекте и менаџера грађевинске компаније и његове женије Паулине Ланг (1864–1920). Крштен је 28. децембра 1890. године.^[5] Његови родитељи су били пореклом из Моравске^[6] и били су католици. Његова мајка је рођена као јеврејка, али је прешла у католичку веру, коју је изузетно поштовала и одгајила Фрица као у духу католицизма. Ланг је често убацивао области католицизма у своје филмове.^[7]^[8] Кроз живот, себе је представљао као рођеног католика.^[9]
Након завршетка школе, Ланг је кратко похађао Технички универзитет у Бечу, где је студирао грађевинарство и на крају прешао на уметност. Године 1910, напустио је Беч да види свет, путујући по Европи и Африци, а касније Азији и Пацифику. Године 1913. студирао је сликарство у Паризу, у Француској.

На почетку Првог светског рата Ланг се вратио у Беч и добровољно је служио за војну службу у аустријској војсци и борио се у Русији и Румунији гдје је рањен три пута. Док се опорављао од повреда и шокова 1916. године, написао је неке сценарије и идеје за филмове. Отпуштен је из војске са чином поручника 1918. године и кратко време је радио у бечком позоришту, пре него што је ангажован као сценариста.

Филмографија

У почетку каријере Ланг је радио пре свега као сценариста, завршавајући филмске сценарије за четири до пет дана.^[10] Остварио се и као глумац, а радио је и као режисер и продуцент филмова, прво у Немачкој, а затим и у Сједињеним Државама.^[11]^[12]

Година	Филм	Напомена
Година	Филм	Напомена	Редитељ	Филмски продуцент	Сценариста	Улога	Напомена
1916	Бич			Да
1917	Венчање у ексцентрик клубу			Да
1917	Хилд Варен и смрт			Да
1918	Лилит и Лу			Да
1919	Освета је моја			Да
	Мелез	Да		Да			Изгубљен филм
	Bettler GmbH			Да
	Господари љубави	Да			Да		Изгубљен филм
	Wolkenbau und Flimmerstern			Да
	Жена са орхидејама			Да
	Totentanz			Да
	The Plague of Florence			Да
	Пауци	Да		Да
	Харакири	Да
1920	Мистерије света			Да
	Пауци 2	Да		Да
	Лутање слике	Да		Да
1921	Индијски надгробни споменик			Да
	Четири за жену	Да		Да
	Судбина	Да		Да
1922	Доктор Мабус коцкар	Да		Да
1922	Доктор Мабус коцкар 2	Да		Да
1924	Нибелунген	Да		Да
1924	Нибелунген 2	Да
1927	Метрополис	Да		Да
1928	Шпијуни	Да	Да	Да
1929	Жена на Месецу	Да	Да	Да
1931	М	Да
1933	Тестамент доктора Мабуса	Да		Да
1934	Liliom	Да		Да
1936	Фури	Да		Да
1937	Живите само једном	Да
1938	Ти и ја	Да	Да
1940	Повратак Џејмса Франка	Да
1941	Вестерн Унион	Да
1941	Човек ловац	Да
1942	Moontide	Да
1943	Хенгмен такође умире	Да	Да	Да
1944	Министарство правде	Да
1944	Жена у прозору	Да
1945	Улица Скарлет	Да	Да
1946	Плашт и бодеж	Да
1948	Тајна изван врата	Да	Да
1950	Кућа поред реке	Да
1950	Америчка герила на Филипинима	Да
1952	Ранч проклетих	Да
1952	Сукоби ноћу	Да
1953	Плава Гарденија	Да
1953	Велика хајка	Да
1954	Људска жеља	Да
1955	Moonfleet	Да
1956	Док град спава	Да
1956	Изван сваке сумње	Да
1959	Ешнапурски тигар	Да		Да
1959	Индијански надгробни споменик	Да		Да
1960	Хиљаду очију доктора Мабузе	Да		Да
1963	Концепт				Да	Фриц Ланг

Свет филма (1918–1933) и Други светски рат

Ланогово ангажовање за писање сценарија је кратко трајало, јер је убзо кренуо да ради као режисер у немачком филмском студију УФА, а касније и у Неро филму. Његови први озбиљнији радови били су на филмовима Судбина и на популарном трилеру Пауци, на којима је комбиновао популарне филмске жанрове са експресионистичким техникама.

Године 1920, упознао је своју будућу супругу, књижевницу Теу вон Харбо. Она и Ланг су писали сценарије за све његове филмове од 1921. до 1933. године, укључујући и филм Доктор Мабус, који је трајао више од четири сата и био подељен на два дела у оригиналној верзији. То је био први филм у трилогији Доктор Мабус. Радили су и на филму Песма о Нибелунзима (1924), филму Метрополис (1927) и научнофантастичном филму Жена на месецу (1929). Филм Метрополис је далеко превазишао буџет и скоро уништио Уфу коју је купио десничарски бизнисмен и политичар Алфред Хугенберг. Крајем 1932. године Ланг је режирао филм Тестамент доктора Мабуса.

Адолф Хитлер је дошао на власт у јануару 1933. године, а до 30. марта нови режим је забранио овај филм, сматрајући да је био проковативан. Ланг је био забринут због доласка нацистичког режима, делом због свог јеврејског наслеђа^[13], док је његова жена Теа вон Харбо подржавала нацисте тридесетих година и придружила се Националносоцијалистичкој немачкој радничкој партији, 1940. године. Ланг се убрзо након тога развео, а страховао је и да би након његовог одласка из Аустрије, према Нирнбершким законима могао бити идентификован као Јевреј, јер је његова мајка била Јеврејка, пре него што је прешла у католицизам.

Емиграција

Ланг је навео да га је министар пропаганде Јозеф Гебелс позвао у своју канцеларију и обавестио да је филм Тестамент доктора Мабуса забрањен, али је он ипак био инпресиониран његовим радом, нарочито са филмом Метрополис и понудио Лангу позицију директора немачког филмског студија УФА.^[14]^[15]^[16] Ланг је напустио земљу и отишао у Париз, 1934. године.^[17]

Холивудска каријера (1936–1957)

У Холивуду, Ланг је потписао уговор са америчком медијском компанијом Метро-Голдвин-Мејер. Његов први филм који је радио у Сједињеним Државама био је крими драма Бес (1936), где је главну улогу тумачио Спенсер Трејси.

Ланг је добио држављанство Сједињених Држава 1939. године. Током своје двадесетогодишње каријере у Сједињеним Државама, радио је филмове у различитим жантровима у сваком главном студију у Холивуду, а повремено је продуцирао своје филмове као независне. Ипак, критичари су сматрали да су његови филмови након доласка у Сједињене Државе изгубили на квалитету, али ипак задржали експресионизам. Један од најчувенијих филмских ноара била је драма Велика топлота (1953). Како је време ишло, његов поглед на филм је био све песимистичнији, кулминирајући у стилу његових последњих филмова као што су филмови Док су градови спавали (1956) и Изнад разумне сумње (1956).

Пошто је тешко проналазио услове за производњу у Холивуду, а притом му се здравствено стање нагло погоршало, Ланг је размишљао о томе да се пензионише. Немачки продуцент Артур Брауер имао је интересовање за поновно прављење филма Индијске гробнице, коју је Ланг одрадио двадесетих година по причи Тее вон Харбоу, његове бивше жене.^[18] Ланг је прихватио овај посао и вратио се у Немачку.^[19] Године 1963, појавио се у филму Жана-Лика Годара Презир, где је представио самог себе.

Смрт и наслеђе

Ланг је на Холивудској стази славних 8. фебруара 1960. године, за његов допринос индустрији филмова.^[20]^[21]

Преминуо је од срчаног удара 2. августа 1976. године и сахрањен је у Алеји славних у Лос Анђелесу.^[22]^[23] Академски филмски архив сачувао је велики број филмова Ланга.^[24]

Извори

^ Kürten, Jochen (4. 12. 2015). „Born 125 years ago: Celebrating the films of Fritz Lang”. Deutsche Welle. Приступљено 18. 11. 2017.
^ Obituary Variety, August 4. 1976. стр. 63.
^ „Fritz Lang: Master of Darkness”. British Film Institute. Архивирано из оригинала 18. 12. 2008. г. Приступљено 22. 1. 2009.
^ „Architekturzentrum Wien”. Architektenlexikon.at. Приступљено 6. 3. 2010.
^ Vienna, Schottenpfarre, baptismal register Tom. 1890, fol. 83.
^ Ott 1979, стр. 10.
^ Mcgilligan, Patrick (1998). Fritz Lang: The Nature of the Beast. St. Martin's Press. стр. 477. ISBN 9780312194543. „"У последњим годинама свог живота, Ланг је на немачком језику написао кратку причу од 20 до 30 страница под називом "Лутајући Јеврејин. То је била нека врста приговора на јеврејско Јеванђеље"”
^ Tom Gunning, British Film Institute (2000). The films of Fritz Lang: allegories of vision and modernity. British Film Institute. стр. 7. ISBN 9780851707426. „Богови нису створили људе, већ су људи створили богове - Фриц Ланг".”
^ Lang, Fritz (2003). Fritz Lang: Interviews. Univ. Press of Mississippi. стр. 163. ISBN 9781578065769.
^ Eisner 1986, стр. 407.
^ Ankeny, Jason. „Fritz Lang > Biography - Allmovie”. Allmovie. Приступљено 12. 3. 2010.
^ Grant 2007, стр. 71
^ „The religion of director Fritz Lang”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2019. г. Приступљено 22. 1. 2009.
^ Michel Ciment: Fritz Lang, Le meurtre et la loi, Ed. Gallimard, Collection Découvertes Gallimard (vol. 442), 04/11/2003. The author thinks that this meeting, in fact, never happened.
^ Havis, Allan , Cult Films: Taboo and Transgression, University Press of America, Inc. 2008. стр. 10.
^ Thomson, David (2012). The Big Screen: the story of the movies. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-19189-4. 64-65 Lang's version suspect
^ Hughes, Howard (2014). Outer Limits: The Filmgoers' Guide to the Great Science-fiction Films. NY: I.B.Tauris. стр. 1. ISBN 978-1-78076-165-7. Приступљено 22. 1. 2015.
^ Plass, Ulrich (зима 2009). „Dialectic of Regression: Theador W Adorno and Fritz Lang”. Telos. 149: 131.
^ Gold, H. L. (децембар 1959). „Of All Things”. Galaxy. стр. 6. Приступљено 15. 6. 2014.
^ „Fritz Lang | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com (на језику: енглески). 25. 10. 2019. Приступљено 11. 6. 2017.
^ „Fritz Lang - Hollywood Star Walk - Los Angeles Times”. projects.latimes.com (на језику: енглески). Приступљено 11. 6. 2017.
^ Fritz Lang
^ Krebs, Albin (3. 8. 1976). „Fritz Lang, Film Director Noted for 'M,' Dead at 85”. New York Times. Приступљено 22. 1. 2009. „Friz Lang, the Viennese-born film director best known for "M", a terrifying study of a child killer, and for other tales of suspense, died yesterday in Los Angeles at the age of 85. He had been ill for some time, and had been inactive professionally for a decade.”
^ „Preserved Projects”. Academy Film Archive.

Литература

Hughes, Howard (2014). Outer Limits: The Filmgoers' Guide to the Great Science-fiction Films. NY: I.B.Tauris. стр. 1. ISBN 978-1-78076-165-7. Приступљено 22. 1. 2015.
Lang, Fritz (2003). Fritz Lang: Interviews. Univ. Press of Mississippi. стр. 163. ISBN 9781578065769.
Tom Gunning, British Film Institute (2000). The films of Fritz Lang: allegories of vision and modernity. British Film Institute. стр. 7. ISBN 9780851707426. „Богови нису створили људе, већ су људи створили богове - Фриц Ланг".” </ref> Кроз живот, себе је представљао као рођеног католика.<ref>Lang, Fritz (2003). Fritz Lang: Interviews. Univ. Press of Mississippi. стр. 163. ISBN 9781578065769.
Mcgilligan, Patrick (1998). Fritz Lang: The Nature of the Beast. St. Martin's Press. стр. 477. ISBN 9780312194543. „"У последњим годинама свог живота, Ланг је на немачком језику написао кратку причу од 20 до 30 страница под називом "Лутајући Јеврејин. То је била нека врста приговора на јеврејско Јеванђеље"”
Ott, Frederick W. (1979). The films of Fritz Lang (1. изд.). Secaucus, NJ: Citadel Pr. стр. 10. ISBN 978-0-8065-0435-3. Приступљено 19. 1. 2018. „"Лангов отац је рођен у Бечу, 1860. године, као римокатолик. Његова мајка Паула била је рођена 1864, у Брну. Била је јеврејка, која је прешла у католицизам."”
Michaux, Agnès (fr). "Je les chasserai jusqu'au bout du monde jusqu'à ce qu'ils en crèvent," Paris: Éditions n°1. 1997. 2-86391-933-4.
Friedrich, Otto. City of Nets: A Portrait of Hollywood in the 1940s; New York. . Harper & Row. 1986. ISBN 978-0-06-015626-8.
Patrick McGilligan. Fritz Lang: The Nature of the Beast; New York. . St. Martins Press. 1997. ISBN 978-0-312-13247-7.
Schnauber, Cornelius (1986). Fritz Lang in Hollywood. Wien: Europaverlag. ISBN 978-3-203-50953-2.
Shaw, Dan. Great Directors: Fritz Lang. Senses of Cinema 22. 10. 2002.
Youngkin, Stephen (2005). The Lost One: A Life of Peter Lorre. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-2360-8.