Рацел се сматра оснивачем антропогеографије, нарочито због двотомног дела Anthropogeographie, из 1882. и 1891. године. Велике заслуге има и на пољу политичке географије, захваљујући делу Politische Geographie из 1897. године. Значајан утицај на његов рад оставили су Чарлс Дарвин и Карл Ритер. Рацел је умро у 60 години живота у Амерланду.
Према Рацелу, људско друштво је само једно од животињских царстава, а највећи значај се даје простору, у коме они бивствују. Тај простор назвао је Lebensraum. Лебенсраум на људе утиче четвророструко — делује на тело и дух, инспирише ширење народа, јача њихове карактерне особине и делује на унутрашњост организма сваког појединца. Сваки простор мора задовољити три основне потребе — храну, станиште и могућност размножавања. Рацел тврди да се борба за животни простор своди на типичну борбу за опстанак. Његова теорија злоупотребљена је у каснијем периоду, у нацистичкој тези о узвишеној раси и представља основу нацизма.
Дела
Anthropogeographie I (Антропогеографија I), 1882. године,
Anthropogeographie II (Антропогеографија II), 1891. године,
Politische Geographie (Политичка географија), 1897. године.