Брат Јулијан (мађ.Julianus barát), је био један из групе фратра доминиканског реда, који су 1235. године кренули из Мађарске да пронађу — по хроници — остатке источне постојбине.
Јулиан их је пронашао и тиме попунио празнину од 300 година, јер су се практично Мађари који су отишли за Панонију и они који су остали, раздвојили у 9. веку. Језик им се није пуно променио тако да је Јулиан био у могућности да комуницира без проблема. Јулиан је ово место назвао Магна Хунгарија (лат.Magna Hungaria – „Велика Хунгарија”), или Велика Мађарска.
Ту је Јулиан чуо приче о озлоглашеним Татарима, који су били непријатељи источних Мађара и Бугара. Две године након првог путовања, отишао је поново на исто место али је наишао само на пределе опустошене од стране Монгола. Вратио се у Мађарску са вешћу о великој опасности са истока и изгубљеној комуникацији са источним огранком Мађара.
Магна Хунгарија и Либер Цензум, Magna Hungaria és a Liber Censuum. Kéziratos kútfők fr. Julianus utazásáról: Richardus beszámolója és Julianus levelei. Bp., 1943.
Иштван Ердељ: Јулијан и мађарска прапостојбина, Erdélyi István: Juliánus és a magyar őshaza. In: Turán, 1998. március, 45–49.
Ђерђ Ђерфи: Јулијан и источни пут, Julianus barát és a Napkelet fölfedezése. Ford.: Györffy György, Gy. Ruitz Izabella. Bp., 1986.
Денеш Балаж: Лексикон мађарских путовања, Magyar utazók lexikona. Szerk.: Balázs Dénes. Bp., 1993.