Флорографија: језик цвећа: митови и легенде из целог света (шп.Florigrafía : el lenguaje de las flores : mitos y leyendas del mundo) књига је колумбијске ауторке Каролине Спелман (шп.Carolina Spellman) написане 2008. године. Дело припада популарној науци и приказује митове и легенде целог света кроз симболику говора цвећа.
Књига је преведена на српски језик 2017. године.[1] коју је објавила издавачка кућа 4СЕ из Београда. Књига је такође изашла и на руском језику 2018. године - Флорoграфика : язык цветов : мифы и легенды со всего света[2] (4СЕ). Друго издање Флорографија[3] на српском језику је објављено 2022. године (4СЕ).
Ауторка је путовала по Европи, Блиском истоку, Африци, Америци посећивала познате вртове и скупљала сазнања о митовима и легендама везаним за различите цветове.[4]
О књизи
Пре више од двадесет година појавило се интересовање да настане ова књига. Првобитно је била идеја да се напише у романтичном и забавном тону, као што су претходници у прошлости написали многа дела посвећена језику цвећа. Током година ауторка је бележила запажања како су повезани цвеће са љубављу и религијом као највећим страстима људског бића.[4]
Систематика биљака
У књизи су дати и латински називи биљака, породица и род.
Симболика цвећа
Наши преци су кроз векове тумачили значење цвећа путем митова, легенди, веровања.[5]
У пећинама из доба старог више од 50 хиљада година пронађена је урезана слика ритуалног плеса плодности заједно са цветовима црвеног слеза чија се симболика тумачи на исти начин у различитим крајевима света.[4]
У грчкој и римској митологијиакација је довођена у везу са богињама: Артемида, Дијана, Атина. Артемида зато што је била богиња повезана с месечевим менама, а Атина због свог андрогеног карактера.Стари Грци су људе и богове претварали у цвеће и дрвеће.
Говор цвећа први пут се јавља у Турској и арапским земљама. Најдетаљније је проучаван у Француској у 19. веку.
Поруке ружа, кукурека, дана и ноћи су познате од давнина.[6]
Цитат из књиге
„
Јасмин је веома јаког и опојног мириса који је красио палате и вртове широм Арабије, Персије, а касније и маварске калифате на југу Шпаније. Симболика овог цвета је врло контроверзна. Име му потиче од арапског јаs разочарење и min лаж. Вероватно је негативна симболика повезана са интригама које су постојале у харемима, где је живело много жена.[4]
”
Галерија биљака
Црвена ружа
Ђурђевак
Зумбул
Koka (Erythroxylum coca)
Лаванда
Нар
Бршљан
Дела посвећена језику цвећа
Thomas Nelson & Sons. (1875). The language of flowers: An alphabet of floral emblems. London: T. Nelson.[7]
Pickston, Margaret. (1992). The language of flowers. England: M. Joseph Ltd.[8]
^Спелмен, Каролина (2018). Флорoграфика : язык цветов : мифы и легенды со всего света. Превод: Пехова, Екатерина. Београд: 4СЕ. стр. 358. ISBN978-86-81032-03-9.
^Спелмен, Каролина (2022). Флорографија : језик цвећа : митови и легенде из целог света. Београд: 4СЕ. стр. 328. ISBN978-86-81032-00-8.
^ абвгСпелмен, Каролина (2017). Флорографија : језик цвећа : митови и легенде из целог света. Београд: 4СЕ. стр. 328.