Флорографија (књига)

Флорографија: језик цвећа: митови и легенде из целог света
Корице књиге из 2017. године
Настанак
Ориг. насловFlorigrafía : el lenguaje de las flores : mitos y leyendas del mundo
АуторКаролина Спелмен
Земља Колумбија
Језикшпански
Садржај
Жанр / врста делапопуларна наука
Темасимболика цвећа
Издавање
ИздавачИздавачка кућа 4СЕ
Број страница328
Превод
ПреводилацЈелена Шошић
Датум
издавања
2008. година 2017. година превод на српски (4СЕ)
Класификација
ISBN?978-86-81032-00-8

Флорографија: језик цвећа: митови и легенде из целог света (шп. Florigrafía : el lenguaje de las flores : mitos y leyendas del mundo) књига је колумбијске ауторке Каролине Спелман (шп. Carolina Spellman) написане 2008. године. Дело припада популарној науци и приказује митове и легенде целог света кроз симболику говора цвећа.

Књига је преведена на српски језик 2017. године.[1] коју је објавила издавачка кућа 4СЕ из Београда. Књига је такође изашла и на руском језику 2018. године - Флорoграфика : язык цветов : мифы и легенды со всего света[2] (4СЕ). Друго издање Флорографија[3] на српском језику је објављено 2022. године (4СЕ).


Ауторка је путовала по Европи, Блиском истоку, Африци, Америци посећивала познате вртове и скупљала сазнања о митовима и легендама везаним за различите цветове.[4]

О књизи

Пре више од двадесет година појавило се интересовање да настане ова књига. Првобитно је била идеја да се напише у романтичном и забавном тону, као што су претходници у прошлости написали многа дела посвећена језику цвећа. Током година ауторка је бележила запажања како су повезани цвеће са љубављу и религијом као највећим страстима људског бића.[4]

Систематика биљака

У књизи су дати и латински називи биљака, породица и род.

Jasminum polyanthum

Симболика цвећа

Acacia melanoxylon

Наши преци су кроз векове тумачили значење цвећа путем митова, легенди, веровања.[5] У пећинама из доба старог више од 50 хиљада година пронађена је урезана слика ритуалног плеса плодности заједно са цветовима црвеног слеза чија се симболика тумачи на исти начин у различитим крајевима света.[4]
У грчкој и римској митологији акација је довођена у везу са богињама: Артемида, Дијана, Атина. Артемида зато што је била богиња повезана с месечевим менама, а Атина због свог андрогеног карактера.Стари Грци су људе и богове претварали у цвеће и дрвеће.
Говор цвећа први пут се јавља у Турској и арапским земљама. Најдетаљније је проучаван у Француској у 19. веку.
Поруке ружа, кукурека, дана и ноћи су познате од давнина.[6]

Цитат из књиге

Галерија биљака

Дела посвећена језику цвећа

  • Thomas Nelson & Sons. (1875). The language of flowers: An alphabet of floral emblems. London: T. Nelson.[7]
  • Pickston, Margaret. (1992). The language of flowers. England: M. Joseph Ltd.[8]
  • Богомир Михајловић. (1995). Тајни говор цвећа и дрвећа : [бонтон, легенде, поруке, гајење, хороскоп, сановник]. - Београд : Партенон, (Бор : Бакар). - 269 стр. : илустр. ; 20 цм. - (Поља Партенона)COBISS.SR 139945991
  • Pickles, Sheila. (1995). The language of wild flowers. New York: Harmony Books.[9]
  • Greenaway, K., & Evans, E. (2010). Language of flowers. Pook Press.[10]
  • Diffenbaugh, Vanessa. (2016). The language of flowers. London Picador.[11]

Референце

  1. ^ „Језик цвећа: митови и легенде из целог света”. 4СE. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  2. ^ Спелмен, Каролина (2018). Флорoграфика : язык цветов : мифы и легенды со всего света. Превод: Пехова, Екатерина. Београд: 4СЕ. стр. 358. ISBN 978-86-81032-03-9. 
  3. ^ Спелмен, Каролина (2022). Флорографија : језик цвећа : митови и легенде из целог света. Београд: 4СЕ. стр. 328. ISBN 978-86-81032-00-8. 
  4. ^ а б в г Спелмен, Каролина (2017). Флорографија : језик цвећа : митови и легенде из целог света. Београд: 4СЕ. стр. 328. 
  5. ^ Сујић, Бранко (2017). Порука скривена међу латицама. Београд: 4CE. стр. 8—11. 
  6. ^ Говор цвећа : по најновијем тумачењу. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. 1875. стр. 1—64. 
  7. ^ „The language of flowers : an alphabet of floral emblems. - 1875.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. ^ „Pickston, M. (1992). The language of flowers. England: M. Joseph Ltd.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  9. ^ „Pickles, Sheila. (1995). The language of wild flowers. New York: Harmony Books.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  10. ^ „Greenaway, K., & Evans, E. (2010). Language of flowers. Pook Press.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  11. ^ „The language of flowers. - 2016”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 

Спољашње везе