Филмске свеске су часопис за теорију и историју филма, изразито научног усмерења,[1] чији је оснивач и главни уредник био Душан Стојановић, најзначајнији теоретичар филма у бившој СФРЈ.[2] Први број је изашао у јануару 1968. године, а последњи овог циклуса, број 4, 1986. године. Часопис је покренут по други пут 1999. и излазио је до 2004. године. Последњи пројекат везан за дигитализацију свих ових издања остварен је 2017. године.[3]
О „Филмским свескама”
Прва два годишта овог часописа – двадесет бројева из 1968. и 1969. године верни су узору – француском часопису Cahiers du Cinéma, на чији се концепт и идеју Душан Стојановић спочетка ослањао, доносећи критике филмова светске продукције, јасне, прегледне чланке о националним кинематографијама, интервјуе са разним редитељима и, знатно ређе, теоријска или филмолошка промишљања. Годинама затим, трагајући за најбољим профилом и форматом, часопис је трансформисан, да би 1974. године успоставио ритам од четири броја годишње. Сваки је број био подељен на тематске подсегменте који се протежу кроз више годишта, а ту су се налазили и преведени чланци феноменолога, визуалиста, семиолога и структуралиста итд.[4]
До престанка излажења Филмских свезака долази са првим наговештајима предратне кризе, након осамнаест година излажења, дакле, 1986. године. Поједина тематска издања и посложени чланци у оквиру новопокренуте библиотеке Филмске свеске, током деведесетих година20. века, спорадично су излазили. Напослетку је и овај пројекат био угашен.
Четири броја нове серије (1999‒2004), остварена су уз несебичну моралну и материјалну подршку филмског ствараоца и мислиоца, др Владе Петрића.[4] Тада је главни уредник био Божидар Зечевић.[5]
После тога су уследили различити покушаји дигитализације, постојећих бројева, који су коначно, по вођством Невене Даковић, успешно завршени 2017. године. Дигитализовано је комплетно издање овог часописа (1968—1986) и оно данас представља ризницу кључних есеја и извода из научних дела тада тек наговештених студија филма.[4]
Од почетка су Филмске свеске биле веома високих критеријума, и на нивоу тематски сродних светских часописа, са снажним подстицајима за развој филмске науке у старој Југославији.[1]
Приликом обнављања Филмских свезака, уредник Божидар Зечевић је рекао следеће:
„Садржај Филмских свезака (1968—1986) заиста је капитална културна тековина наше средине. Она рељефно и исцрпно описује главне линије развоја филмске мисли у свету, са посебном референцом на домаће филмско и теоријско стваралаштво, кога посматра у светском контексту, у интегралном оквиру страних извора…”[5]
