PROFILPELAJAR.COM

Фердинанд
Фердинанд
	Портрет Фердинанда од Две Сицилије, Анђелика Кауфман
Лични подаци
Датум рођења	12. јануар 1751.
Место рођења	Напуљ, Напуљско краљевство
Датум смрти	4. јануар 1825. (73/74 год.)
Место смрти	Напуљ, Краљевство Две Сицилије
Гроб	Базилика Свете Кларе у Напуљу
Породица
Супружник	Марија Каролина Аустријска и Луција Миљацио
Потомство	Марија Терезија Каролина од Две Сицилије, Лујза од Напуља и Сицилије, Carlo, Duke of Calabria, Марија Ана од Напуља и Сицилије, Франц I од Сицилије, Maria Cristina of Naples and Sicily, Gennaro of Naples and Sicily, Giuseppe of Naples and Sicily, Марија Амалија од Напуља и Сицилије, Марија Антонија од Напуља и Сицилије, Maria Clotilde of Naples and Sicily, Maria Henrietta of Naples and Sicily, Leopold, Prince of Salerno, Prince Alberto of Naples and Sicily, Maria Isabelle of Naples and Sicily
Родитељи	Карлос III од Шпаније; Марија Амалија Саксонска
Династија	Бурбони
краљ Две Сицилије
Период	1816—1825
Претходник	нема
Наследник	Франц I од Сицилије

Фердинанд I од Две Сицилије, такође познат и као Фердинанд III од Сицилије или Фердинанд IV Напуљски (12. јануар 1751—4. јануар 1825) је био оснивач и први краљ Две Сицилије од 1816. године до своје смрти. Био је син шпанског краља Карлоса кога је наследио на напуљском и сицилијанском престолу 1759. године. Учествовао је у коалицијама против Наполеона у Француским револуционарним и Наполеоновим ратовима. Збачен је са власти 1820. године у устанку кога је предводио генерал Пепе, али се, уз подршку трупа Свете алијансе, вратио на престо следеће године. Умро је 1825. године у Напуљу.

Биографија

Фердинанд је био син Карлоса III од Шпаније и Марије Амалије Саксонске. Рођен је у Напуљу. Одрастао је у многим дворцима које је подигао његов отац, а који постоје и данас: палата Портици, Краљевски дворац у Казерти и Каподимонте. Фердинанд је био трећи син својих родитеља. Његов старији брат Карлос требало је да наследи оца на престолу Напуља и Сицилије. Када се његов отац 1759. године попео на шпански престо, абдицирао је у Напуљу у корист свог сина Фердинанда у складу са споразумом који забрањује заједницу две државе. Пошто је Фердинанд био малолетан, формирано је намесништво на челу са Бернардом Тануцијем. Фердинанд је 1767. године постао пунолетан. Једна од његових првих одлука је протеривање језуита. Следеће године се оженио Маријом Каролином Аустријском, ћерком царице Марије Терезије. Тануци је отпуштен 1777. године. Енглез Џон Актон је 1779. године именован врховним командантом напуљске морнарице. Освојио је наклоност Марије Каролине подржавајући њен план да Напуљ ослободи шпанског утицаја, након чега би се држава приближила Аустрији. По избијању Француских револуционарних ратова, Фердинанд је 1798. године склопио мир са Француском републиком. Међутим, захтеви Директоријума чије су трупе освојиле Рим навели су Фердинанда да, користећи се одсуством Наполеона Бонапарте који је у то време ратовао у Египту и Сирији, објави рат Француској. Напуљске трупе улазе у Рим 29. новембра, али су поражене и присиљене на повратак у Напуљ. Фердинанд је на броду адмирала Нелсона побегао на Сицилију, остављајући престоницу у стању анархије.

Упркос отпору лазаронија, француске трупе, уз помоћ буржоазије, улазе у Напуљ и оснивају Партенопејску републику (јануар 1799). Фердинанд је сакупио војску на брзину и ставио је под команду кардинала Руфоа. Уз помоћ британске артиљерије, цркве и про-бурбонске аристократије, кардинал је успео да заузме Напуљ маја 1800. године, а Партенопејска република је пропала. Неколико месеци касније, Фердинанд се вратио на престо. Фердинанд није имао милости према побуњеницима. Наредио је неколико стотина погубљења. Погубљења Француза су престала тек онда када су га француски успеси приморали да пристане на споразум који је подразумевао и амнестију за припаднике француске партије у Напуљу. Када је 1805. године избио рат између Француске и Аустрије (Трећа коалиција), Фердинанд је потписао споразум о неутралности. Али, неколико дана касније, Фердинанд је, у складу са савезом са Аустријом, дозволио прикупљање англо-руских трупа на својој територији. Победа код Аустерлица (2. децембар) је омогућила Наполеону да пошаље трупе у јужну Италију. Фердинанд бежи у Палермо (23. јануар 1806), а затим 14. фебруара Французи поново улазе у Напуљ. Наполеон је прогласио крај Бурбонске династије у Напуљу и на његов престо је поставио свога брата Јозефа као краља Напуља и Сицилије. Фердинанд је као краљ Сицилије владао под британском заштитом.

Након Наполеоновог пада, Жоашен Мира, који је на челу Напуља наследио Јозефа 1808. године, свргнут је у Напуљском рату (март-мај 1815). Фердинанд се вратио у Напуљ. Тајним уговором обавезао се да се неће ширити ка северу на штету Аустрије. Искористио је свој долазак на власт да укине сицилијански устав и прогласи уједињење две државе у Краљевство Две Сицилије (12. децембар 1806). Фердинанд је сада био потпуно потчињен Аустрији. Аустријски командант Лавал Нугент командовао је напуљском војском. У наредне четири године, Фердинанд је владао као апсолутистички монарх. Јачање утицаја карбонара довело је 1820. године до избијања побуне у Напуљу под вођством генерала Гиљерма Пепеа. Фердинанд је натеран да прихвати устав по узору на Шпански устав из 1812. године. Устанак на Сицилији угушен је од стране напуљских трупа. Револуција у Напуљу изазвала је реакцију Свете алијансе која се бојала да би се револуција могла проширити и на друге италијанске државе. Протокол у Тропау потписале су Аустрија, Пруска и Русија (1820), а на доношење одлуке о инвазији на Напуљ чекало се одобрење Фердинанда који је позван на конгрес у Љубљани (1821). Метерних је убедио краља да се аустријска војска запутила у Напуљ како би завела ред. Напуљци под командом Пепеа поражени су на Риети (7. марта). Аустријанци улазе у Напуљ.

Након гушења револуције, Фердинанд је потиснуо либерале и карбонаре. Аустријанци су унели своје схватање унутрашње и спољне политике у Напуљ. Као последњи преживели син Карлоса III, Фердинанд је умро у Напуљу 1825. године. Наследио га је син Франц I од Сицилије.

Породично стабло

16. Луј XIV

8. Луј, француски дофен

17. Марија Тереза од Шпаније

4. Филип V од Шпаније

18. Фердинанд Марија, изборник Баварске

9. Марија Ана од Баварске

19. Хенријета Аделаида од Савоје

2. Карло III од Шпаније

20. Ranuccio II Farnese, Duke of Parma

10. Одоардо Фарнесе од Парме

21. Princess Isabella d'Este

5. Изабела Фарнсес од Парме

22. Филип Вилхелм Палатински

11. Доротеја Софија Нојбуршка

23. Елизабета Амалија од Хесен-Дармштата

1. Фердинанд I од Две Сицилије

24. Јохан Георг III, изборник Саксоније

12. Август II Јаки

25. Ана Софија од Данске

6. Август III од Пољске

26. Кристијан Ернст, маркгроф од Бранденбург-Бајројта

13. Кристијана Еберхардина од Бранденбург-Бајројта

27. Софија Лујза од Виртемберга

3. Марија Амалија Саксонска

28. Леополд I, цар Светог римског царства

14. Јозеф I Хабзбуршки

29. Елеонора-Магдалена Нојбуршка

7. Марија Јозефа од Аустрије

30. Јохан Фридрих, војвода Брауншвајг-Линебурга

15. Вилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга

31. Бенедикта Хенријета Палатинска

Деца Фердинанда I
Име	Рођење	Смрт	Напомена
Са Маријом Каролином Аустријском (Беч, 13. август 1752 – Беч, 8. септембар 1814)
Марија Терезија Каролина од Две Сицилије	6. јун 1772	13. април 1807	име добила по баби Марији Терезији, удата за Франца II
Лујза од Напуља и Сицилије	27. јул 1773	19. септембар 1802	удата за Фердинанда III од Тоскане
Карло, војвода Калабрије	6. јануар 1775	17. децембар 1778	умро као млад.
Марија Ана од Напуља и Сицилије	23. новембар 1775	22. фебруар 1780	умрла млада.
Франц I од Сицилије	14. август 1777	8. новембар 1830	наследио оца на престолу
Марија Кристина од Напуља и Сицилије	17. јануар 1779	11, март 1849	удата за Карла Феликса од Сардиније.
Женаро од Напуља и Сицилије	12. април 1780	2. јануар 1789	умро млад.
Ђузепе од Напуља и Сицилије	18. јун 1781	19. фебруар 1783	умро млад.
Марија Амалија од Напуља и Сицилије	26. април 1782	24. март 1866	удата за Луја-Филип I.
Марија Кристина	19. јул 1783	19. јул 1783	умрла на рођењу.
Марија Антоанета од Напуља и Сицилије	14. децембар 1784	21. мај 1806	Удата за Фернанда VII од Шпаније
Марија Клотилда од Напуља и Сицилије	18. фебруар 1786	10. сепрембар 1792	умрла млада.
Марија Хенријета од Напуља и Сицилије	31. јул 1787	20. септембар 1792	умрла млада.
Карло Женаро	26. август 1788	1. фебруар 1789.	умро млад.
Алберт од Напуља и Сицилије	2. мај 1792	25. децембар 1798	умро млад.
Леополд од Напуља и Сицилије	2. јул 1790	10. март 1851	ожењен Клементином Аустријском
Марија Изабела од Напуља и Сицилије	2. децембар 1793	23. април 1801	умрла млада.

Литература

Davis, John A. (2006). Naples and Napoleon: Southern Italy and the European Revolutions, 1780-1860. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-820755-9.
Acton, Harold (2009) [1957]. The Bourbons of Naples (1731—1825). London: Faber and Faber. стр. 150. ISBN 978-0-571-24901-5.
"Le origini dello stemma delle Due Sicilie, Ferdinando IV, poi I". Storia e Documenti (in Italian). Real Casa di Borbone delle Due Sicilie.

Владарске титуле
Фердинанд I од Две Сицилије Династија Бурбона Рођење: 12. јануар 1751 Смрт: 4. јануар 1825
Карлос III од Шпаније	Краљ Напуља (као Фердинанд IV) 6. октобар 1759 – 23. јануар 1799	Партенопејска република
Карлос III од Шпаније	Краљ Сицилије (као Фердинанд III) 6. октобар 1759 – 12. децембар 1816	уједињење
Жоашен Мира	Краљ Напуља (као Фердинанд IV) 22. мај 1815 – 12. децембар 1816	уједињење
Партенопејска република	Краљ Напуља (као Фердинанд IV) 13. јун 1799 – 30. март 1806	Жозеф Бонапарта
уједињење	Краљ Две Сицилије (као Фердинанд I) 12. децембар 1816 – 4. јануар 1825	Франц I од Сицилије