Народна скупштина Србије је на доношење тог акта одговорила усвајањем "Декларације о стању на Косову и Метохији, обавезама међународне заједнице и Владе Републике Србије", која је донета 7. јуна 2001. године.[2]
Одлуком УНМИК-а од 4. октобра 2007. године донета је Уредба о изменама и допунама Уставног оквира за привремену самоуправу, која се односила на права мањинских заједица.[3]
Посланици албанске народности у Скупштини (ПИС) једнострано су 17. фебруара 2008. године прогласили независност "Републике Косово",[а] а потом је 15. јуна исте године усвојен и Устав Републике Косово, чиме је албанска страна престала да примењује првобитни Уставни оквир из 2001. године.
Одредбе Уставног оквира
Уставним оквиром за привремену самоуправу прописано је оснивање привремених институција самоуправе:
Председник Косова (једини орган ПИС у чијем се званичном називу помиње Косово);
Скупштина, коју би чинило 120 посланика, од којих је 10 мандата било намењено за Србе и 10 за друге етничке мањине;
Влада, са председником Владе кога именује Председник и одобрава Скупштина;
Судови, односно правосудни систем чији састав именује шеф УНМИК-а са листе коју је усвојила Скупштина након што је предложи Судски и Тужилачки савет.
Спровођење
На основу Уставног оквира из 2001. године одржана су три изборна циклуса за привремене институције самоуправе: