Једна је од најпознатијих пјесама посвећених Јосипу Брозу Титу[3] и југословенском Народноослободилачком покрету (НОП).
Према ријечима Оскара Данона, оригинална верзија прве строфе гласила је „Уз Тита и Стаљина, два јуначка сина...“, али је у Јајцу 1943. године народ ту строфу спонтано прекрстио у „Уз маршала Тита, јуначкога сина...“.[4]
Текст пјесме
Уз маршала Тита,
јуначкога сина,
нас неће ни пакао смест'!
Ми дижемо чело,
Ми крочимо смјело
и чврсто стискамо пест!
Род прастари сви смо,
а Готи ми нисмо. Славенства смо древнога чест.
Тко друкчије каже,
клевеће и лаже,
нашу ће осјетит пест!
Све прсте на руци,
у јаду и муци,
партизанска сложила је свијест.
Па сад, кад и треба,
до сунца до неба,
високо ми дижемо пест!