Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република
Туркестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република (рус.Туркестанская Автономная Советская Социалистическая Республика) била је краткотрајна држава, формирана на подручју које је некад обухватало руску царску провинцију генерал-гувернаторат Туркестан. Главни град републике био је Ташкент. Врховно владајуће тело републике био је Совјет народних комесара (Турксовнарком).
Ову идеју је подржао Владимир Лењин, а после Октобарске револуције 1917. бољшевици у Ташкенту стварају Туркестанску АССР. Међутим, у фебруару 1918. Исламски савет и Савет интелигенције састали су се у граду Коканду и прогласили супарничку Туркестанску Аутономну Републику, борећи се са бољшевичким снагама до 1920-их као део конзервативна побуна Басмачија.[1]
Туркестанска Совјетска Федеративна Република је званично проглашена 30. априла 1918. године.[2][3]
Крајем 1917. године, ТСФР је одсечена од РСФСР побуном Оренбуршких козака, али се, упркос опкољењу непријатељских држава, одржала до доласка Црвене армије у септембру 1919. након контраофанзиве Источног фронта.[4]
У међувремену, дошло је до борбе за моћ међу комунистима између оних који су за пантуркистичку владу попут Турара Рискулова и Турсуна Хоџајева, и оних који су за поделу совјетског Туркестана на мање етничке или регионалне јединице, као што су Фајзула Хоџајев и Акмал Икрамов. Ова друга група је победила, пошто је национално разграничење у централној Азији почело 1924. године.[1] Након распада, Туркестанска АССР је подељена на Узбечку ССР (сада Узбекистан), Туркменску ССР (сада Туркменистан) са Таџикистанском АССР (сада Таџикистан), Кара-Киргишку аутономну област (сада Киргистан) и Каракалпачку аутономну област (сада Аутономна Република) у саставу Узбекистана као Каракалпакија.[1]
^ абвгYalcin, Resul (2002). The Rebirth of Uzbekistan: Politics, Economy, and Society in the Post-Soviet Era. Garnet & Ithaca Press. стр. 36—38, 163—164.