PROFILPELAJAR.COM

Топла чоколада (или какао) је загрејано безалкохолно пиће чији су уобичајени састојци чоколада, која се додаје у истопљеном облику или као какао прах, топло млеко или вода, и шећер.^[1] Течна чоколада је слична топлој чоколади, али се прави само од истопљене чоколаде или чоколадне пасте а не од праха растворљивог у води.^[2]

Историја

Сребрни лонац за чоколаду, Француска, 1779.^[3] Музеј Викторије и Алберта, London.

Археолози су пронашли доказе да су Маје конзумирале чоколаду још 500. године пре нове ере, а постоје спекулације да је чоколада настала чак и пре Маја.^[4] Да би направили чоколадни напитак, који је сервиран хладан, Маје су млели семенке какаоа у пасту и мешали их са водом, кукурузним брашном, чили папричицама и другим састојцима.^[5] Потом су сипали пиће напред-назад из шоље у лонац док се не појави густа пена.^[4] Чоколада је била доступна Мајама свих друштвених слојева, иако су богаташи пили чоколаду из „великих посуда са изливом“ које су често биле сахрањиване са елитом.^[4] У раном класичном периоду (460-480) гробница Маја са локалитета Рио Азул, Гватемала, имала је посуде са симболом Маја за какао на себи са остатком чоколадног пића.^[5]^[6]

Пошто је шећер тек требало да дође у Америку,^[5] за xocōlātl се говорило да је стечен укус. За оно што су Шпанци тада називали хоколатл речено је да је пиће које се састоји од чоколадне основе ароматизоване ванилом и другим зачинима које се сервира хладно.^[7]^[8] Пиће је било љуто и горко, за разлику од заслађене модерне вруће чоколаде.^[5] Што се тиче тога када је хоколатл први пут сервиран врућ, извори се сукобљавају.^[5]^[8] Међутим, Хосе де Акоста, шпански језуитски мисионар који је живео у Перуу, а затим у Мексику у каснијем 16. веку, описао је хоколатл као:

Одвратан онима који са њим нису упознати, јер има шљам или пену веома непријатног укуса. Ипак, то је пиће веома цењено међу Индијанцима, где се њиме угошћавају племићи који пролазе кроз њихову земљу. Шпанци, мушкарци и жене, који су навикли на село, веома су похлепни на овом чоколадом. Кажу да праве разне врсте, неке љуте, неке хладне, а неке умерене, и стављају у то много тог „чилија”; да, од њега праве пасту за коју кажу да је добра за стомак и против катара.^[9]

Унутар Месоамерике многа пића су направљена од какао зрна, и додатно обогаћена цвећем попут ваниле да се дода укус.^[10] Ово је била почаст Астецима. Астеци, или Мексика, захтевали су од покорених људи да им дају чоколаду. Шоље, тиквице, какао зрна, као и друге ствари које су набавили, наведени су у Основном кодексу Мендозе.^[11] Какао је нашао примену као валута широм Мезоамерике.^[10] Астеци су користили чоколаду да покажу висок статус: био је лош знак за некога ко је низак или обичан да пије чоколаду.^[10] Први забележени контакт Европљана са чоколадом био је тек 1502. на Колумбовом четвртом путовању.^[10]

Европска адаптација

Пошто је победио Монтезумине ратнике и захтевао да астечки племићи предају своје драгоцености, Кортес се вратио у Шпанију 1528. године, доносећи са собом какао зрна и опрему за прављење чоколадних напитака.^[12] У то време, чоколада је још увек постојала само у горком пићу које су измислиле Маје.^[5] Слатка топла чоколада и плоча чоколаде још нису били измишљени. Након увођења у Европу, пиће је полако стекло популарност. Царски двор цара Карла V убрзо је усвојио пиће, а оно што је тада било познато само као „чоколада” постало је помодно пиће популарно међу шпанском вишом класом. Поред тога, какао је дат као мираз када су се чланови шпанске краљевске породице венчали са другим европским аристократама.^[13] У то време, чоколада је била веома скупа у Европи, јер су какао зрна расла само у Јужној Америци.^[14]

Затим је измишљена топла чоколада слатког укуса, што је довело до тога да је топла чоколада постала луксузни предмет међу европским племством до 17. века.^[15] Чак и када је прва кућа чоколаде (установа слична модерном кафићу)^[5] отворена 1657. године, чоколада је и даље била веома скупа, коштала је 50 до 75 пенија (приближно 10-15 шилинга) за фунту (отприлике £45-65 у 2016. години).^[16]^[17] У то време, врућа чоколада се често мешала са зачинима ради укуса; један значајан рецепт била је топла чоколада „прожета свежим цветовима јасмина, ћилибаром, мошусом, ванилијом и амбергом“.^[15] Крајем 17. века, сир Ханс Слоун, председник Краљевског колеџа лекара, посетио је Јамајку, где је му је био представљен какао. Сматрао је да је гадно, али га се мешањем са млеком може учинити укуснијим. Када се Слоуне вратио у Енглеску, донео је рецепт са собом, уводећи млечну чоколаду у Енглеску.^[18] Аристократска природа пића довела је до тога да је чоколада 1797. године названа „пићем богова“.^[15]

Године 1828, Конрад Јоханес ван Хоутен је развио прву машину за производњу какао праха у Холандији.^[5]^[19] Преса је одвојила масни какао путер од семена какаоа, остављајући за собом чистији чоколадни прах.^[5] Овај прах се лакше мешао у млеко и воду. Као резултат тога, направљено је још једно веома важно откриће: чврста чоколада. Користећи какао прах и мале количине какао путера, тада је било могуће произвести чоколадне плочице. Термин чоколада је тада почео да значи чврсту чоколаду, а не топлу чоколаду, при чему је прва чоколадна табла створена 1847. године.^[20]

Према предању, италијанска верзија cioccolata calda је први пут настала у Торину око 1560. Да би прославили да је главни град Савојског војводства премештен из Шамберија у Торино, Емануел Филбер, војвода од Савоје, затражио је нови напитак, те је створена ова гушћа, кремаста верзија.^[21]

Чоколадна шоља, порцелан Чантили, 18. век
Тремблу или Спуштни пехар и тањир од Севреса око 1776, дизајниран за испијање топле чоколаде
Чоколадна девојка. Жан-Етјен Лиотар, око 1744
Жена (Алин Мејсон) пије шољу чоколаде, на платну Рејмунда Мадраза
Какао Ван Хоутен. Постер Адолфа Вилета, 1893

Терминологија

Процес прављења домаће чоколаде за пиће

Понекад се прави разлика између „врућег какаа“, направљеног од какао праха (млевена какао зрна из којих је уклоњен већи део какао путера),^[22] и „вруће чоколаде“, направљене директно од чоколаде у плочици, која већ садржи какао, шећер и какао путер.^[22] Дакле, главна разлика између њих је какао путер, чије одсуство чини врући какао знатно нижим у садржају масти него врућа чоколада, а да и даље чува све антиоксиданте који се налазе у чоколади.^[23]

Врућа чоколада се може направити од тамне, полуслатке или горко-слатке чоколаде нарендане или исецкане на ситне комаде и умешане у млеко уз додатак шећера.
Какао се обично односи на пиће направљено од какао праха, врућег млека или воде и заслађено по укусу шећером (или није заслађено уопште).^[24]
Инстант врућа чоколада или мешавина врућег какаа могу се базирати на какао праху, чоколади у праху или обоје; често укључује млеко у праху или сличне састојке тако да се може направити без употребе млека; шећер или други заслађивачи; и обично стабилизатори и згушњивачи.^[24] Међутим, мешавине могу да варирају у великој мери (између земаља и често између брендова) у укљученим састојцима, њиховом односу и квалитету.

Референце

^ „Topla čokolada – čarobni zimski napitak”. Moja čokolada. Приступљено 3. 2. 2020.
^ Grivetti, Louis E.; Howard-Yana Shapiro (2009). Chocolate: history, culture, and heritage. John Wiley and Sons. стр. 345. ISBN 9780470121658.
^ „Silver Chocolate Pot”. Metalwork. Victoria and Albert Museum. Приступљено 18. 8. 2007.
^ ^а ^б ^в Trivedi, Bijal (17. 7. 2012). „Ancient Chocolate Found in Maya "Teapot"”. National Geographic. Приступљено 15. 7. 2017.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з Burleigh, Robert (2002). Chocolate: Riches from the Rainforest. Harry N. Abrams, Ins., Publishers. ISBN 0-8109-5734-5.
^ Earley, Diane (2001). The Official M&M's History of Chocolate. Charlesbridge Publishing. ISBN 1-57091-448-6.
^ Hickling, William (1838). History of the Conquest of Mexico. ISBN 0-375-75803-8.
^ ^а ^б Stradley, Linda (2004). „Rediscover True Hot Chocolate - History of Hot Chocolate”. What's Cooking America. Приступљено 27. 6. 2008.
^ Spadaccini, Jim (2008). „The Sweet Lure of Chocolate”. Exploratorium. Приступљено 18. 7. 2008.
^ ^а ^б ^в ^г Norton, Marcy (2004). Conquests of Chocolate. OAH Magazine of History.
^ Berdan, Frances (1992). Codex Mendoza. Berkeley: Univ. of California Press.
^ „Don Cortes”. Cadbury Trebor Bassett. 2008. Архивирано из оригинала 21. 10. 2007. г. Приступљено 27. 6. 2008.
^ [1] The history of hot chocolate
^ Pearce, David (2008). „Cacao and Chocolate Timeline”. David Pearce. Архивирано из оригинала 19. 2. 2005. г. Приступљено 27. 6. 2008.
^ ^а ^б ^в Green, Matthew (11. 3. 2017). „How the decadence and depravity of London's 18th century elite was fuelled by hot chocolate”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 15. 7. 2017.
^ „Chocolate Houses”. Cadbury Trebor Bassett. 2008. Архивирано из оригинала 28. 10. 2007. г. Приступљено 27. 6. 2008.
^ „Inflation”. Bank of England. 2017. Приступљено 13. 12. 2017.
^ „About Sir Hans Sloane”. The Natural History Museum. Приступљено 3. 10. 2015.
^ „Chocolate History”. Middleborough Public Schools. 2008. Архивирано из оригинала 2. 7. 2008. г. Приступљено 26. 6. 2008.
^ Klein, Christopher (13. 2. 2014). „The Sweet History of Chocolate”. The History Channel. Приступљено 15. 7. 2017.
^ Exclusive Brand Torino. „THE HISTORY OF CHOCOLATE IN TURIN”. Exclusive Brand Torino. Архивирано из оригинала 21. 05. 2022. г. Приступљено 20. 1. 2022.
^ ^а ^б Craddock, Darren. „Why Hot Cocoa Is Healthier Than Hot Chocolate”. Архивирано из оригинала 22. 1. 2009. г. Приступљено 26. 6. 2008.
^ „Hot Cocoa Tops Red Wine And Tea In Antioxidants; May Be Healthier Choice”. Science Daily. 6. 11. 2003. Приступљено 26. 6. 2008.
^ ^а ^б The Nibble (2005—2008). „Some Like It Hot: Hot Chocolate & Hot Cocoa Mixes: An Overview”. Lifestyle Direct, Inc. Приступљено 15. 7. 2008.

Литература

Grivetti, Louis E.; Howard-Yana Shapiro (2009). Chocolate: history, culture, and heritage. John Wiley and Sons. стр. 345. ISBN 9780470121658.
Morton, Frederic; Morton, Marcia (1986). Chocolate, an Illustrated History. Crown Publishers. ISBN 0-517-55765-7.
Turback, Michael (2005). Hot Chocolate. Ten Speed Press. ISBN 1-58008-708-6.
Watson, Traci (22. 1. 2013). „Earliest Evidence of Chocolate in North America”. Science. Приступљено 3. 3. 2014.
Newquist, H. P. (2017). The book of chocolate : the amazing story of the world's favorite candy (First American изд.). New York, New York. ISBN 978-0-670-01574-0. OCLC 919202329.
Kerr, Justin (2007). „History of Chocolate”. Field Museum. Приступљено 2014-03-03.
Kiple, Kenneth F.; Kriemhild Coneè Oyurnelas (2000). The Cambridge world history of food. Cambridge University Press. стр. 635—638. ISBN 978-0-521-40214-9.
Schnepel, Ellen (јесен 2002). „Chocolate: From Bean to Bar”. Gastronomica. 2 (4): 98—100. doi:10.1525/gfc.2002.2.4.98.
Bensen, Amanda (1. 3. 2008). „A Brief History of Chocolate”. Smithsonian Magazine. Приступљено 3. 3. 2014.
Terry G. Powis; W. Jeffrey Hurst; María del Carmen Rodríguez; Ponciano Ortíz C.; Michael Blake; David Cheetham; Michael D. Coe; John G. Hodgson (децембар 2007). „Oldest chocolate in the New World”. Antiquity. 81 (314). ISSN 0003-598X. Приступљено 2011-02-15.
„Sweet discovery: New UBC study pushes back the origins of chocolate”. UBC News. 29. 10. 2018.
Zarrillo, Sonia; Gaikwad, Nilesh; Lanaud, Claire; Powis, Terry; Viot, Christopher; Lesur, Isabelle; Fouet, Olivier; Argout, Xavier; Guichoux, Erwan; Salin, Franck; Solorzano, Rey Loor; Bouchez, Olivier; Vignes, Hélène; Severts, Patrick; Hurtado, Julio; Yepez, Alexandra; Grivetti, Louis; Blake, Michael; Valdez, Francisco (децембар 2018). „The use and domestication of Theobroma cacao during the mid-Holocene in the upper Amazon”. Nature Ecology & Evolution. 2 (12): 1879—1888. doi:10.1038/s41559-018-0697-x.
Edgar, Blake (новембар 2010). „The Power of Chocolate”. Archaeology. 63 (6): 20—25.
Coe, Sophie Dobzhansky; Coe, Michael D. (2007). The True History of Chocolate. Thames and Hudson. стр. 59—61. ISBN 978-0-500-28696-8.
Thompson, J. Eric S. (1956). „Notes on the use of cacao in Middle America”. Middle American Archaeology. Cambridge Mass. 128: 95—116.
„Medicinal and Ritualistic Use for Chocolate in Mesoamerica - HeritageDaily - Heritage & Archaeology News”. www.heritagedaily.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-07.
Presilla, Maricel E. (2009). The New Taste of Chocolate, Revised: A Cultural and Natural History of Cacao with Recipes. New York: Ten Speed Press. стр. 12, 16, 22. ISBN 978-1580089500.