Када је први царски саветник Тарасије као световњак изабран за патријархацариградског, тада уз њега и од њега примише монашки чин више његових пријатеља и поштовалаца из световног сталежа.[1] Међу овима био је и овај Теофилакт. Тарасије га посла за епископа у Никомидију. Као епископ Теофилакт је био веома милосрдан према беднима. По смрти светог Тарасија на патријаршијски престо у Цариграду дође Никифор, а мало потом цар је постао Лав Јерменин, који је био иконоборац, и као такав подиже читаву буру у ЦрквиХристовој. Иако је иконоборна јерес била проклета на Седмом васељенском сабору, овај цар, ипак, васпостави је и хтеде њоме заменити православље. Свети Теофилакт се опре цару, па кад цар не попусти, рече му Теофилакт: „Доћи ће, царе, на те љута погуба изненада, и нећеш наћи ко ће те од ње избавити!“[2] Због ових речи Свети Теофилакт би наредбом царевом уклоњен са свога положаја и послат на заточење где проведе тридесет година подневши многе тескобе и увреде, и где најзад премину око 845. године.[3]
