Патријарх Филотеј (грч.Φιλοθεος; 1300—1379) је био цариградски патријарх у два наврата. Први пут од новембра 1353. до 1354. и други од 1364. до 1376. Аутор је више житија, теолошких и полемичких радова, химни и молитава.
Биографија
Рођен је око 1300. године, у сиромашној породици у Солуну. Као млад је отишао на Свету гору и тамо се замонашио. Касније је изабран за игумана солунског манастира Филокала, па затим Лавре Светог Атанасија. Године 1347. постао је митрополит трачке Хераклеје.
Након пада Јована Кантакузина збачен је и Филотеј, a на патријаршијски трон враћен патријарх Калист. Након Калистове смрти 1365. године, Филотеј поново постаје патријарх, и на том месту остаје све док га цар Андроник IV Палеолог није збацио 1376—7. година. Убрзо после тога је и умро. За време другог Филотејевог вршења дужности патријарха дошло је до црквеног измирења са српском државомЈована Угљеше и са Српском црквом.
Учење
У догматском погледу Филотеј је био привржени присталица Григорија Паламе и исихазма. У позним годинама је био отворени противник унионистичке политике цара Јована V Палеолога.
Писао је веома много, углавном догматске и полемичке радове. Поред тога огледао се у химнографији, хомилетици и хагиографији. Познат је његов енкомион Григорију Палами који има свој значај и као историјски извор.
Аутор је диатаксисне Божанствене литургије и Свеноћног бдења.
