Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Теодор Палеолог
Млади Теодор са родитељима и браћом
Лични подаци
Датум рођења	1396.
Место рођења	Цариград, Византијско царство
Датум смрти	26. јун 1448.
Место смрти	Селимврија, Византијско царство
Породица
Супружник	Клеофа Малатеста
Потомство	Јелена Палеолог
Родитељи	Манојло II Палеолог Јелена Драгаш
Морејски деспот
Период	1407–1443
Претходник	Теодор I Палеолог
Наследник	Константин XI Палеолог

Теодор II Палеолог (грч. Θεόδωρος Παλαιολόγος) је био морејски деспот (1407—1443) из династије Палеолога. Био је други син византијског цара Манојла II (1391—1425) и његове супруге, српске принцезе, Јелене Драгаш. Водио је експанзионистичку политику према својим латинским суседима, Ахајској кнежевини и Кефалонији. Од 1428. године дели власт са млађом браћом Константином (1449—1453) и Томом (1428—1460), да би 1443. године препустио Константину поседе у Мореји у замену за Селимврију, у којој је и умро.

Рођен је у Цариграду, као други син (од десеторо деце), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији Теодор је, као и његов брат Јован VIII (1425—1448), је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (1322—1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи потомак Немањића. Поред Теодора, Манојло и Јелена имали су још неколико деце.

Теодор се 1421. године оженио Клеопом Малатестом, уз посредовање њеног ујака папе Мартина V (1417—1431) и са њом је имао ћерку Јелену, која се удала за кипарског краља Јована II (1432—1458).

Теодор је рођен око 1396. године и као веома млад је послан у Мореју код стрица Теодора I (1383—1407), да би се припремио за улогу морејског деспота. Након стричеве смрти 1407. године, преузима власт над деспотовином, а подршку у владавини му пружа и отац Манојло^[1], који 1408. године посећује Мореју. Седам година касније, Манојло је поново дошао и Мореју да би надзирао подизање великог одбрамреног бедема Хексамилеона (1415—1416) који је бранио копнени прилаз полуострву. Теодор се 1421. године жени италијанском племкињом Клеопом Малатестом, која умире 1433. године. Истовремено он започиње офанзивну политику према својим латинским суседима на Пелопонезу^[1], ахајским кнезом Центурионеом Закаријом (1404—1432) и господаром Кефалоније Карлом I Токоом (1386—1429). Његове ударе привремено је ослабио и зауставио отомански удар који је 1423. године предводио Турхан беј.

Ширење Морејске деспотовине се наставља од 1428. године, када му савладари постају млађа браћа Константин и Тома^[1], тако да се до 1433. године практично цело полуострво налазило под византијском влашћу. Њихов најстарији брат и тадашњи византијски цар Јован VIII (1425—1448) био је без деце и директних потомака, што је довело тензије између Теодора и Константина око његовог наследника. Њихов спор је формално окончан споразумом из 1443. године којим је Теодор предао Константину своје поседе у Мореји за његове око Селимврије код Цариграда. Међутим, Теодор је у Селмврији преминуо од куге 26.06. 1448. године, само неколико месеци пре свог брата Јована (31. октобра)

• Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.