Тврђава Кастел се налази у Бањој Луци и представља најстарији историјски споменик у овом граду. Саграђена је на лијевој обали Врбаса, између данашњег Градског моста и ушћа ријеке Црквене.
У прошлости Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета, прије свега са сјевера. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице.
У њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана данас се налазе просторије Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске који ради од 1976. године.
Почетком 2012. године најављен је почетак радова на реконструкцији тврђаве Кастел[1][2]. Истраживањем бедема тврђаве током 2013. године пронађени су бројни предмети из 17. и 18. века, међу њима и једно потпуно очувано јаје.[3]
Историја
Тврђава Кастел, јужна страна
На мјесту тврђаве Кастел су пронађени бројни остаци и предмети из времена Римског царства. Највјероватније су прво утврђење (Кастра) саградили Римљани у 2. вијеку. Кастра се налазила у граничном појасу између двије немирне илирске провинције Далмације и Паноније. Припадала је тадашњој Далмацији, као њен најсјевернији дио.
Ово утврђење се могло налазити у југоисточном дијелу данашње тврђаве Кастел, гдје су се свакако налазиле и управне зграде, док су цивилни садржаји вјероватно били распоређени сјеверозападно од војног логора.
По досељавању Словена, тврђава је разорена и на њеном мјесту је настало словенско насеље градинског типа. У средњем вијеку нема поузданих података о овој локацији, а улогу Кастре тада преузима утврђени град који се налазио у јужном дијелу данашње Бање Луке.
Након турског освајања у 16. вијеку, Бања Лука је постала сједиште босанског санџака, а тврђава на ушћу Црквене важан војни и административни центар. Кастел се развијао и током 17. вијека, а своје коначне габарите је добио 1714. године за вријеме Нуман-паше Ћуприлића. Тада је проширен по угледу на равничарске тврђаве у Славонији. Тврђава је добила форму издуженог трапеза омеђеног бедемима, бастионима са кулама и подземним пролазима, док је воденим шанцем окружена са западне стране.
Године 1737. десила се најпознатија битка код тврђаве Кастел. Снажне аустријске јединице под командом генерала Хилденбургхаузена су продрле у долину Врбаса и у јулу мјесецу почеле опсједати Кастел. Међутим, док је аустријска војска ударала на тврђаву, изненада јој је ударио с леђа босанскивалијаАли-паша Хекимоглу и до ногу потукао аустријску војску, која је имала огромне губитке.
У 19. вијеку Кастел је, као и друге тврђаве, изгубио војни значај који је раније имао.
Реконструисани дио
Реконструкција тврђаве
Одлуком Европске уније да помогне из претприступних фондова у реконструкцији тврђаве, коначно је заустављено вишедеценијско пропадање Кастела. Обнова Цјелине 9 — прва фаза, је у великој мјери завршена у 2013. години а за читаву Цјелину 9 одобрено је 2,5 милиона евра. За Цјелину 2, чија је обнова планирана у 2014. из претприступних фондова Европске уније одобрено је 1,13 милиона евра.[4]
