PROFILPELAJAR.COM

За остале употребе, погледајте Добрун (вишезначна одредница).

Тврђава Добрун је средњовјековна тврђава смјештена источно од Вишеграда на тешко приступачном гребену који се назива Град, у завоју рјечице Рзав, са десне стране те ријеке, у Републици Српској, БиХ.^[1]

Опис

Имала је три куле распоређене по висинама. Најстарији дио тврђаве су остаци на огранку планине Орлине. Ту је велики замак издужене основе, добро прилагођене терену, са главном правоугаоном кулом окренутом према сјеверу. Бедеми су над литицама. Прилаз је са југозападне, а капија са западне стране. Испод замка касније су дограђивани бедеми којима је тврђава проширивана.

Историја

Добрун је био у посједу властеле Павловићи. Испод тврђаве било је развијено подграђе. Добрун се спомиње 1421. године као мјесто у коме је курир требало да нађе дубровачког трговца (лат. in loco dicto Dobrun). Подграђе Поддобрун се спомиње у више наврата.^[2] Почетком новембра 1429. године Вукашин Обрићијевић из Поддобруна се задужује код Томаша Добрића Налића на износ од 17 дуката.^[3] Под османским влашћу 1469. године тврђава Добрун је регистрирана у вилајету Павли.^[4] У подграђу је саграђен манастир Крушево (касније назван Добрун по добрунској тврђави).

Референце

^ Павле Анђелић, Добрун 1, Вишеград, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 94. стр.; Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 95-97. стр. (језик: српски)
^ Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година, 100. стр. (језик: српски)
^ лат. „Ego Volcassin Obrichieuich de Pod Dobrun confiteor quod super me et super omnia bona mea obligo me dare et soluere Thomasio Dobrich de Nale ducatos auri sedecim usque ad festum Natiuitatis proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (4. новембар 1429. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Debita Notariae, Свезак: XIV, Фолија: 353. стр. (језик: латински)
^ Хазим Шабановић, Босански пашалук – Постанак и управна подјела, Свјетлост, Сарајево 1982. година, 120. стр. (језик: бошњачки), (језик: српски)

Види још

Литература

Павле Анђелић, Добрун 1, Вишеград, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 94. стр.
Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година
Марко Поповић, Средњовековни Добрун, Старинар 52, Београд 2002. година, 93–116 стр.
Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година
Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.