Тамбора

Тамбора
Поглед на Вулкан Тамбора.
Географске карактеристике
Ндм. висина2722 m
Координате8° 14′ 48″ Ј; 117° 57′ 30″ И / 8.246667° Ј; 117.958333° И / -8.246667; 117.958333 8° 14′ 48″ Ј; 117° 57′ 30″ И / 8.246667° Ј; 117.958333° И / -8.246667; 117.958333
Географија
Тамбора на карти Индонезије
Тамбора
Тамбора
ДржавеИндонезија
Геологија
Врста планинестратовулкан
Последња ерупција1967

Вулканска планина Тамбора (инд. Tambora, Tomboro), такође позната и само као Томборо,[1] је стратовулкан на острву Сумбава у Индонезији. Постао је познат по ерупцији из 1815. године, која је изазвала климатске аномалије 1816. године, због чега је та година названа година без лета. То је била једна од највећих вулканских ерупција у новијој историји. Кратер вулкана висок је 2,722 метра. Висина вулкана у прошлости, достизала је и до 4.300 метара, што га чини једним од највиших врхова у Малајском архипелагу. Велики слојеви магме били су акумулирани у вулкану, тако да је био испуњен дуго времена, све док вулканска активност није достигла свој врхунац и прерасла у колосалну ерупцију у априлу 1815. године.

Ерупција 1815. чула се до 2000 км удаљених насеља на острву Суматра, док је стуб вулканског пепела био видљив са острва Борнео, Сулавеси, Јава и Молучких острва. Због уништавања пољопривредних усева у широј регији, до чега је дошло због избацивања вулканског пепела, наступила је глад и дошло је до појаве болести. Према проценама, укупан број жртава је био око 70.000 људи, док је број страдалих директно од ерупције износи око 11,000-12,000.

У августу 2011. године ниво ризика ерупције вулкана је подигнут са нивоа I (нормалан ниво ризика) на ниво II (повишен ризик), због повећане вулканске активности. У септембру 2011. ниво ризик је поново подигнут и достигао је ниво III (постоји могућност ерупције).

Географске одлике

Томборо се налази у северном делу острва Сумбава, које припада архипелагу Мала Сундска острва.[2] Острво је део Сундског вулканског лука, ланца вулканских острва која чине јужни ланац индонежанског архипелага.[3] Вулкан Томборо формира полуострво на Сумбави, познато под називом Сангар. Север полуострва запљускују воде Флореског мора[4], а на југу је 86 km дуг и 36 km широк залив Салех.[5] На улазу у залив налази се острвце Мојо.[6]

Поред сеизмолога и вулканолога који прате активности вулканске планине, Томборо је област интереса и за археологе и биологе. Планина такође привлачи туристе због планинарења и активностима у дивљини,[7] иако у мањем броју.[8] Два најближа града су Домпу и Бима. Око планинских падина постоје три концентрације села. На истоку је село Сангар, на северозападу су села Доро Пети и Песанграхан, а на западу је село Калабаи.[9]

Постоје две руте за успон до калдере вулкана. Прва почиње у селу Доро Мбоха на југоистоку планине и прати асфалтирани пут кроз плантажу индијског ораха до надморске висине од 1.150 m. Пут се завршава на јужном делу калдере, до које се на 1.950 m може доћи само пешачењем.[9] Ова локација обично служи као базни камп из којег се може пратити вулканска активност. Друга рута почиње из села Панцасила на северозападу планине и она је искључиво пешачка.[9] Дугачка је 16 km. Успон од села на 740 m надморске висине до калдере траје отприлике 14 сати, уз паузе на путу до врха. Стаза води кроз густу џунглу са дивљим светом међу којима су Елеокарпус, водени варан, мрежасти питон, јастребови, кукмаста кока хумкашица, браон медојед, жутоћубасти какаду, дивља свиња, гривански јелен, макаки ракојед итд.[10]

Референце

  1. ^ „Tambora: Synonyms & Subfeatures”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. 
  2. ^ „Mount Tambora”. Mount Tambora (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 9. 2021. г. Приступљено 2021-03-04. 
  3. ^ Foden, J. (1986). „The petrology of Tambora volcano, Indonesia: A model for the 1815 eruption”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 27 (1–2): 1—41. Bibcode:1986JVGR...27....1F. doi:10.1016/0377-0273(86)90079-X. 
  4. ^ Oppenheimer, Clive (2003). „Climatic, environmental and human consequences of the largest known historic eruption: Tambora volcano (Indonesia) 1815”. Progress in Physical Geography. 27 (2): 230—259. Bibcode:2003PrPG...27..230O. S2CID 131663534. doi:10.1191/0309133303pp379ra. 
  5. ^ Degens, E.T.; Buch, B. (1989). „Sedimentological events in Saleh Bay, off Mount Tambora”. Netherlands Journal of Sea Research. 24 (4): 399—404. Bibcode:1989NJSR...24..399D. doi:10.1016/0077-7579(89)90117-8. 
  6. ^ Dekov, V.M.; Van Put, A.; Eisma, D.; Van Grieken, R. (март 1999). „Single particle analysis of suspended matter in the Makassar Strait and Flores Sea with particular reference to tin-bearing particles”. Journal of Sea Research. 41 (1–2): 45. Bibcode:1999JSR....41...35D. doi:10.1016/S1385-1101(98)00035-5. 
  7. ^ „Hobi Mendaki Gunung – Menyambangi Kawah Raksasa Gunung Tambora” (на језику: индонежански). Sinar Harapan. 2003. Архивирано из оригинала 7. 1. 2007. г. Приступљено 2. 8. 2018. 
  8. ^ de Jong Boers, B. (1995). „Mount Tambora in 1815: A Volcanic Eruption in Indonesia and its Aftermath”. Indonesia. 60 (60): 37—59. JSTOR 3351140. doi:10.2307/3351140. hdl:1813/54071 Слободан приступ. Приступљено 2. 8. 2018. 
  9. ^ а б в Nasution, Aswanir. „Tambora, Nusa Tenggara Barat” (на језику: индонежански). Directorate of Volcanology and Geological Hazard Mitigation, Indonesia. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 2. 8. 2018. 
  10. ^ Febriyanto, Erwin (18. 10. 2015). „Potensi Gunung Tambora” (на језику: индонежански). Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 2. 8. 2018. 

Извори

Спољашње везе

Тамбора на Викимедијиној остави.