Таковски каменоресци клесали су сеоске надгробне споенике и крајпуташе у северозападном делу Рудничког округа, широм простора Прањани-Бољковци и Сувобор-Вујан.^[1]

Радили су у три одвојена клесарска средишта:

Прво је је било на истоку према качерском крају у коме су стварали ручићко-врнчански каменоресци.^[1]

Друго средиште захватало најзападнији део подручја према Пожеги, са центром у Прањанима.^[1]

Треће средиште било је у подрајачким селима Горњи Бранетићи и Озрем.

Таковски мајстори израђивали су споменике и северно од сувоборске водомеђе, према ваљевском крају.^[1]

• Јован Томић (1838-1888) из Врнчана.

• Јосиф Симић Теочинац (1860-1908) родом из Теочина, радио у Прањанима.

• Урош Марковић (1883-1963) из Прањана.

• Вујица Гавровић (?-1914) родом из Јелен Дола, радио у Горњим Бранетићима.

• Добросав Стевановић (1890-1969) из Озрема.

• Миленко Милетић из Богданице

• Секула Милетић из Богданице

• Милијан Марић из Горњих Бранетића.

Међу најбоље каменоресце таковског краја треба уврстити још: Милисава Дробњака из Доњих Бранетића, Милана Баралића из Шарана, Милана Јовановића из Љеваје и Живојина Лучића из Горњих Бранетића.^[1]

• Радичевић, Бранко В. (1961). Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи. Београд: Савремена школа. 
• Радичевић, Бранко В. (1965). Сеоски надгробни споменици и крајпуташи у Србији. Београд: "Југославија". 
• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.