ОВК је 22. јуна заузела рудник од југословенских снага, и заробила је осморицу рудара: Душана Ађанчића, Перу Ађанчића, Зорана Ађанчића, Мирка Буху, Филипа Гојковића, Драгана Вукмировића, Србољуба Савића и Мирка Трифуновића, као и Божидара Лемпића који није био радник рудника.[2][3] Један од радника, Небојша Јанковић, је тврдио да су затвореници били погубљени.[4]
Међу нападачима је био Менсур Касуми, који је касније именован за заменика министра унутрашњих послова на Косову,[5] и Ариф „Мујо“ Краснићи, који је учествовао у заробљавању Јарка Спасића 14. маја.[5]
Ослободилачка војска Косова је користила рудник као базу за своје операције,[3] и ометала је југословенску страну слањем дневних патрола у оближња села.[1]
Ослобађање рудника
Ујутро 30. јуна, српска полиција је покренула офанзиву у том делу Косова, и док су се неки терористи повукли, преостали су у зградама рудника отворили паљбу на полицију око 14.00 поподне.[6] Полицијске снаге су уз помоћ више од 150 војних возила, укључујући и хеликоптере, тенкове и артиљерију,[1] повратиле контролу над рудником Белаћевац, при чему су натерали већину снага Ослободилачке војске Косова на повлачење.[7]
Након поновног заузимања рудника, у области скоро да и није било цивила.[8]
Последице
Године 1999, српске снаге су се повукле из рудника, након чега су га преузеле снаге ОВК.[9] Једанаест година након битке, Удружење породица киднапованих и несталих рудара у Белаћевцу су повели демонстрације у региону, тражећи одговоре о судбини радника које је ОВК заробила приликом заузимања рудника.[10] У септембру 2010. године су у околини села Жиливоде почела испитивања земљишта пошто се сматра да се ту налази масовна гробница, у којој се можда налазе и тела убијених рудара.[11]
Dragana Zečević i Milena Marković (12. maj2002). „Vratiće se tata...” (на језику: (језик: српски)). Вечерње Новости. Приступљено 26. јун2010.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
