PROFILPELAJAR.COM

Стјепан Црнота
Стјепан Црнота
Лични подаци
Датум рођења	крај 15. века
Место рођења	Раб, Хрватска
Датум смрти	1548
Место смрти	Венеција, Италија
Уметнички рад
Поље	сликарство

Стјепан Црнота (итал. Stefano Cernotto, Раб, крај 15. века — Венеција, 1548) био је венецијански сликар. Према неким изворима био је хрватскога порекла. О његовом животу није било ништа познато до открића архивских докумената из 1902. године, у којима се појављује са различитим именом Стјепан или Стефан, и са различитим варијацијама презимена, али најчешће као Carneto, Carnietto, Carnetto, Cernota, Cernoto, de Cernotis, de Zernotis.^[1]

Живот и каријера

Рођен је, скраја 15. века,^[а] на острву Рабу, тада под влашћу Венеције, од оца Франческа Црноте (итал. Francesco de Cernotis). У Венецији је стварао почев од 1530-тих година, као већ изграђенога сликара. О томе постоје подаци из 1530. године, по којима је у Венецији као признати сликар плаћао неки порез за своју супругу Марину, и подаци из 1533. године када је пред нотаром дао пуномоћје свом брату Бенедету Церноти свештенику цркве Светог Салватореа, којим га овлашћује за извршног и законског заступника. Међу члановима његове породице извори помињу и његовог брата Геролома, ослобођеног 27. јула 1496. године, након одлежане казне за убиство извесног Томаса ди Кристофора (итал. Tommaso di Cristoforo).

Како је 1548. године у записнику „десетине” (ваљда црквене?) супруга Марина уписана као удовица, може се препоставити да је Стјепан Црнота преминуо 1548. године.

Ликовно стваралаштво

У Венције се Стјепан Црнота као уважени мајстор, бавио сликањем реалистичких призора који су били иновација у тадашњем венецијанском сликарству.^[2]

Од његових се дела, насталих под утицајем Тицијана и Паола Веронезеа истиче се слика: Изгон трговаца из храма, у Дуждевој палати. Слика је настала на основу овог записа из Јеванђеља по Матеју:

„

Исус уђе у Храм и протера све који су продавали и куповали у Храму. Мењачима испреврта столове и продавачима голубова клупе.
Каже им: „Писано је: Дом ће се мој звати Кућа молитве, а ви је правите разбојничком пећином.” ^[3]

”

Дуго времена, само су три слике приписане Црноти, које су настале као део пројекта Бонифација Веронезеа за кога је радио и Андрија Медућић (1510 до 1515 — 1563), познатији као Андрија из Задра. Пројект се односио на палату Camerlenghi. За једну од слика касније је открено да није Бонифацијева већ Црнотина јер је хебрејским словима на амблему писало Стефано. У то доба су познати сликари имали велики број наруџби, и како би их реализовали у задатим роквима они су ангажовали мање умешне или нешто познатије уметнике у свој радионици, тако да је по том обичају настала и ова слика. Бонифацио Веронезе вероватно није био у блиском сродству с великим Паолом Веронезеом, њихов надимак значи Вероњанин (из Вероне). Паоло се презивао Цалиари а Бонифацио де Питати.

Данас знамо за педесетак Цернотиних радова. Многи радови су били приписивани Франческу Везалију (брату великог сликара Тицијана) као и Полидору де Ланциано(у), човеку из Абруза који је такође радио за Бонифација Веронесеа, Тициана и његовог брата Францеска. Постоји евиденција по којој је Црнота радио за великога Тицијана 1520. године и да је највероватније био његов шегрт, пре него што је могао да постане Веронезеов.^[4]

Историчари уметости, након бројних истраживања у многим Цернотиним сликама препознају поред великог утицаја уметности Бонифација (што је уосталом било заједничко свим групама сликара који су радили са њим у палати Камерлинги), и доста елемената насталих под утицајем великана немачког сликарства, нарочито Дирера и Бартела Бехама.^[5]

Галерија

Лауреат песник (1530-1548)
Лауреат песник (1530-1548)
Мојсијево откриће (1530-1548)

Напомене

^ Не зна се које је године рођен

Извори

^ Trostmann, Teo. „Stefano Cernotto oliti Stjepan Crnota ili Črnota”. www.hrvatski-fokus.hr. Приступљено 17. 4. 2020. ^{[мртва веза]}
^ Trostmann, Teo. „Slavni slikar s Raba proslavio se u Mlecima”. www.hrvatski-fokus.hr. Приступљено 17. 4. 2020. ^{[мртва веза]}
^ Јеванђељу по Матеју: 21, 12-13
^ Vjesnik Državnog arhiva u Rijeci, 40. izdanje; Državni arhiv u Rijeci
^ CERNOTTO, Stefano di Marina Repetto Contaldo - Dizionario Biografico degli Italiani - Volume 23 (1979)

Литература

M. A. Michiel, Der Anonimo Morelliano..., a cura di T. Frimmel, Wien 1888, pp. 78, 84
M. Boschini, Le Minere della pittura, Venezia 1664, p. 275
A. M. Zanetti, Descriz. di tutte le pubbliche pitture della città di Venezia..., Venezia 1733, p. 283
G. A. Moschini, Guida per la città di Venezia...,Venezia 1815, I, p. 427; Id., Itinéraire de la Ville de Venise..., Venise 1819, p. 39
F. Zanotto, Nuoviss. guida di Venezia...,Venezia 1856, p. 157; Id., Pinacoteca Veneta, ossia raccolta dei migliori dipinti delle chiese di Venezia, Venezia 1867, I, n. 26
V. Cérésole, A propos de l'article XVIIIe du Traité de Vienne du 3 octobre 1866. La vérité sur les déprédations autrich. à Venise, Venise 1867, p. 98; A. F. Rio, De l'art chrétien, Paris 1874, IV, p. 216
L. Sernagiotto, Discorso sopra il celebre pittore Bonifacio Veneziano, Venezia 1883, pp. 17 ss.
K. K. Akademie der Bildenden Künste, C. von Lützov, Katalog der Gemaldegalerie, Wien 1889, p. 52, n. 41
Th. von Frimmel, Gesch. der Wiener Gemäldesammlungen, Leipzig-Berlin 1901, IV, p. 95
G. Ludwig, Dokumente über Bildersendungen von Venedig nach Wien in den Jahren 1816 und 1838…,in Jahrbuch der kunsthistor. Sammlungen des allerhöchsten Kaiserhauses, XXII(1901), pp. X nn. 35, 43, XXX, n. 35
Id., Bonifazio di Pitati da Verona, eine archival. Untersuchung, II, Die Schüler Bonifazios, in Jahrbuch der königlich preussischen Kunstsammlungen, XXII (1901), pp. 189-193
III, Die Datierung der aus Bonifazios Werkstatt stammenden Bilder, ibid., XXIII(1902, pp. 46 s. * F.Wickhoff, Aus der Werkstatt Bonifazios, in Jahrbuch der kunsthistor. Samml. des ... Kaiserhauses, XXIV(1903), pp. 95-98
D. von Hadeln, in U. Thieme-F. Becker, Künstlerlexikon,VI, Leipzig 1912, p. 296
G. Fiocco, Catalogo delle opere d'arte tolte a Venezia nel 1808, 1816, 1838, restituite dopo la Vittoria, Venezia 1919, pp. 17
A. Venturi, Storia dell'arte italiana, IX,3, Milano 1928, p. 1060
S. Moschini Marconi, Gallerie dell'Accad. di Venezia. Opere d'arte del sec. XVI, Roma 1962, pp. 107
G. T. Faggin, Banifacio ai Camerlenghi, in Arte veneta, XVII(1963), p. 91; G. Canova, in Le Muse, III, Novara 1965, p. 206