Стопа смртности или стопа морталитета[1] је мера броја смртних случајева (уопште или због одређеног узрока) унутар одређене популације, у размери са њеном величином, у јединици времена.
Обично се изражава у јединицама смрти на 1000 јединки годишње; према томе, стопа смртности од 9,5 (од 1.000) у популацији од 1.000 би значила 9,5 смртних случајева годишње у тој целој популацији или 0,95 % од укупног броја. Она се разликује од морбидности која је или преваленца или инциденца болести,[2] и од стопе инциденце (број новонасталих случајева болести у јединици времена).
У општем облику, стопа смртности се рачуна обрасцом:
у ком d представља број смртних случајева који су се догодили у датом временском периоду, а p представља величину популације у којој су се исти догодили.
Статистика смртности
Светске историјске и предвиђене стопе смртности (1950—2050)
УН, средња варијанта, 2012 rev.[3]
Године
СС
Године
СС
1950—1955
19,1
2000—2005
8,4
1955—1960
17,3
2005—2010
8,1
1960—1965
16,2
2010—2015
8,1
1965—1970
12,9
2015—2020
8,1
1970—1975
11,6
2020—2025
8,1
1975—1980
10,6
2025—2030
8,3
1980—1985
10,0
2030—2035
8,6
1985—1990
9,4
2035—2040
9,0
1990—1995
9,1
2040—2045
9,4
1995—2000
8,8
2045—2050
9,7
Десет земаља са највећом стопом смртности према проценама Светске књиге чињеница из 2016. године су:[4]
Узроци смрти се разликују између развијених и мање развијених земаља.
Према Жану Циглеру (специјалном известитељу Уједињених нација о праву на храну за период од 2000. до марта 2008), смртност због неухрањености представљала је 58 % укупног морталитета у 2006. години: „У свету, око 62 милиона људи, са комбинованим свим узроцима смрти, умире сваке године. У 2006. години, више од 36 милиона умрло је од глади или болести због недостатка микронутријената”.[6]
Од приближно 150.000 људи који умиру сваки дан широм света, око две трећине (100.000) умире од узрока који су повезани са старењем.[7] У индустријализованим земљама, пропорција је много већа, достижући 90 %.[7]