Станоје Бингулац (Милано, 24. јануар 1934 – Београд, 7. октобар 2019) био је српски инжењер и професор електротехнике. Изградио је светску каријеру истраживача и предавача у овој области. Син је Петра Бингулца и Анђелије Бунушевац-Бингулац.
Биографија
Школовање
Станоје Бингулац је основне студије Електротехнике завршио на Електротехничком факултету у Београду 1958. године, а доктор електротехничких наука постаје 1964. године[1] бранећи докторску тезу: Синтеза једне класе више-параметарских адаптивних система користећи методе анализе осетљивости.[2]
Каријера
1958-1973. радиo je као истраживач на Институту "Борис Кидрич" у Београду, који се данас зове Институт за нуклеарне науке Винча. У овом периоду предавао је и програмирање на Електротехничком факултету програмски језик Фортран.[3] Био је један од оснивача Рачунарског центра Електротехничког факултета.
1965. године је освојио ЕТАН награду за најбољи рад у области аутоматике;
1966-1973. радио је као професор на Електротехничком факултету у Београду;
1973-1975. радио је као професор на Универзитету у Бразилији;
1975-1978. радио је као професор Универзитета Кампинас;
1978-1980. радио је као истраживач на Институту "Михајло Пупин" у Београду;
1980-1984. радио је као професор на Београдском универзитету;
1984-1992. радио је као професор на Политехничком Институту Вирџинија у Блексбургу;
Од 1992. до пензионисања био је професор на Универзитету у Кувајту.[1]
Станоје Бингулац је наведен као истакнути инжењер електротехнике u Маркијевом: Ко је ко[1]
Чланство у међународним и другим удружењима
Заједно са супругом Светланом Бингулац је био члан оснивач Удружења Адлигат[5] у којем је оформљен Легат Петра Бингулца, његовог оца, истакнутог дипломате и професора музике.[6]
Књиге и научни радови
- Моделирање функција осетљивости код дисконтинуалних система кад је тачка наступања дисконтинуитета променљиви параметар (Београд - Винча, 1965);
- Примена аналогних рачунских машина у решавању диференцијалних једначина са променљивим коефицијентима у којима фигуришу виши извори јединичне функције (Београд - Винча, 1965);
- Програмирање и примена дигиталне рачунске машине ИБМ 1130 - коауторство: Јозо Дујмовић (Београд, 1968);
- О извођењу и решавању Рикатијеве матричне алгебарске једначине - коауторство: Милић Р. Стојић (Скопље, 1973);
- Анализа рада реакторског канала са кључајућим расхлађивачем аналогном рачунском техником - коауторство: Слободан Зарић (Београд - Винча, 1965);[7]
- L-A-S (Linear Algebra and Systems) (Urbana, Illinois, 1975)[8]
- Discretization and continualization of MIMO systems (Yugoslav Journal of Operations Research, 1994)[9] и многи други.
Књига L-A-S (Linear Algebra and Systems) се користила на 11 универзитета у Сједињеним Америчким Државама, као и у Белгији, Шпанији, Јапану, Новом Мексику, Русији, Бразилу, Уједињеним Арапским Емиратима.
Референце
- ^ а б в г д „Stanoje Bingulac”. prabook.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-12.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Sinteza jedne klase više-parametarskih adaptivnih sistema koristeći metode analize osetljivosti : doktorska disertacija :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-13.
- ^ Турајлић, Србијанка (1998). „Рачунски центар Електротехничког факултета” (PDF). Рачунски центар Електротехничког факултета у Београду.
- ^ „IEEE In Former Yugoslavia”. ETHW (на језику: српски). 2021-10-06. Приступљено 2023-09-06.
- ^ „Osnivači” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-13.
- ^ „Legat Petra Bingulca” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-13.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања stanoje bingulac :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-07-13.
- ^ Bingulac, Stanoje (1975). „LINSYS Conversational Software for Analysis and Design of Linear Systems”. Coordinated Science Laboratory Report no. T-17 (на језику: енглески).
- ^ „SCIndeks”. scindeks.ceon.rs. Приступљено 2023-07-13.
.jpg)