Дуго после оснивања Хајдук није имао своје игралиште, па су играчи најпре тренирали код некадашње Радио индустрије да би се потом померили мало ниже на стрму ливаду „Код три ораја”, изнад Пашине чесме. Ту су дочекивали и понеког ривала у пријатељским утакмицама.[1]
Игралишта на којима је играо Хајдук као домаћин док није изградио свој стадион:
На отварању игралишта гостовала Црвена звезда. По неким проценама било је, између 1.500 и 2.000 гледалаца.
Нова реконструкција игралишта била је 1953. године, уз помоћ Радмила Станојевића Штерке и Илије Јовановића. Радовима је руководио Срђан Мркушић, голманска легенда Црвене звезде и репрезентативац Југославије. Нова подлога игралишта је била шљака, једна од бољих у Београду.
Нова велика реконструкција терена завршена је 1969. године. Реконструкцијом руководили су професор Звонко Бенедековић и економ Душан Павловић, који су се старали о игралишту Црвене звезде. Стадион је званично отворен 22. маја 1969. године, а на отварању је гостовала Црвена звезда[а] са капитеном Џајићем, пред 5.000 гледалаца.
Мало је нижеразредних клубова који се могу похвалити да имају бројну публику од београдскогХајдука. На игралишту код „Диспанзера”[б] редовно се окупи 1.500 до 2.000 гледалаца. Љубитељи фудбала са Звездаре редовно прате своје љубимце и на гостовањима. На дербијима против „Булке”, Синђелића, Обилића, Вождовца или Београда са Карабурме било је по 5-6 хиљада гледалаца.[1]
