Од 1447. српски деспот се нашао у избеглиштву, као угарски вазал до њеног распада 1540. год. провео је у непрестаној борби против Турака. Држава је обезбеђивала пуну подршку и помоћне трупе Угарском краљевству.
Српско-турски ратови вођени су у периоду од 1876—1878, вођени су за ослобођење појединих српских територија под Турском. У њима је предвиђено да Србија и Црна Гора имају заједничке акције, међутим до тога није дошло. Први српско-турски рат вођен је 1876-1877 и у њима је Србија изгубила од Турске, али је Цариградским миром задржала све територије које је имала пре ратовања. У Другом српско-турском ратуСрби су имали више успеха и ослобођена су многа места: Ниш, Пирот, Грделица, Врање и још нека. Санстефанским миром припојена су јој четири управна округа. Краљ Милан Обреновић је наредио извршење ових акција.
Први балкански рат, који је трајао од 8. октобра1912. до 30. маја1913. године су водиле балканске земље: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска (чланице Балканског савеза) против Османског царства. Армије балканских држава су успеле да савладају бројчано слабије и стратешки лоше организоване армије Османског царства што им је омогућило да постигну брзу победу. Рат је окончан миром по коме је Османско царство било принуђено да се одрекне скоро свих својих територија на Европском континенту (Балканском полуострву) које су касније подељене међу савезницима и на којима је касније створена нова држава – Кнежевина Албанија. Упркос њиховој апсолутној победи у Првом балканском рату, чланице Балканског савеза су биле незадовољне постигнутим мировним уговором јер је мировни уговор, који су скројиле велике силе, био противан ранијим договорима и плановима које су чланице савеза међусобно закључиле и договориле. Отклањањем претње коју је представљало Османско царство и незадовољство мировним уговором подигле су се тензије међу доскорашњим савезницама што ће ускоро резултовати Другим балканским ратом.
.svg){kind=small}
