Срећко Недељковић (Вирово код Драгачева, 4. децембар 1923 — Београд, 2. јануар 2011) био је кардиолог, професор Медицинског факултета, шаховски репрезентативац Југославије.
Стручна биографија
Иако је ширем аудиторијум познат првенствено по шаховски успесима, Недељковић је био познати кардиолог. Паралелно са шаховском успесима студирао је медицину и у тој области постигао врхунске резултате. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1952. године. Остао је на факултету као асистент, а од 1959. до 1989. професор је кардиологије на Медицинском факултету у Београду. Био је оснивач и директор Института за кардиоваскуларне болести, члан Академије медициских наука Српског лекарског друштва и сарадник славног америчког кардиолога Мајкла Дебејкија.
Аутор је осам књига из области медицине, 212 научних чланака и 136 стручних радова. Говорио је енглески, руски, француски и немачки језик.
Шаховска биографија
Шах је научио у 13. години од старијег брата Реље. Као ђак гимназије у Чачку афирмисао се као добар шахиста. У Београду је живео од 1946. Чланом ШК Црвена звезда постао је 1947. Титулу националног мајстора осваја на 4. Првенству Југославије у шаху у Београду 1948/49, а интернационалног мајстора 1950, када су први пут установљене међународне титуле ФИДЕ. На првенствима Југославије је играо 7 пута од 1948—57, а најбољи пласман било му је шесто место у Сомбору 1957.
Као интернационални мајстор са државном репрезентацијом провео је тре деценије српског и југословенског шаха од 1950. до 1980. У време кад је Југославија била Друга светска шаховска велесила, иза Совјетског Савеза, томе је доприносио у различитим својствима: као репрезентативац, тренер-секундант и савезни капитен. Као играч освојио је сребрне медаље на европским првенствима у Баден-Бадену 1957. и Оберхаузену 1961, а био је и члан екипе у 19 пријатељских мечева.
Најзначајније резултате имао је водећи државну репрезентацију, укључујући и једну златни олимпијску медаљу на Шаховској олимпијади у Дубровнику 1950.. Капитен југословенске репрезентације био је на шаховским олимпијадама у Москви 1956, Хавани 1966. и Буенос Ајресу 1978, као и на европском првенству у Скари (Шведска) 1980.
Звање заслужног спортисте Југославије добио је 1957, а национално признање заслужним спортистима Србије — пола века касније.
Заједно са својом супругом Вером, женским шаховским велемајстором и врхунским репрезентатривцем, као и са сином др. проф Милошем Недељковићем, држаним секретаром Министарства за науку и технолошки развој, током последње три године био је покровитељ Првенства Београдског универзитета и знатно допринео обнови клалитета студентског шаха. Трећу годину финални турнири шаховског првенства Универзитета у Београду у мушкој и женској конкуренцији носе назив „Трофеј (његове супруге, женског велемајстора) Верице и Срећка Недељковића“
Он је 2006. године, у 83. години живота, на првој табли предводио Универзитет у Београду, у пријатељском мечу против Универзитета у Новом Саду.
Умро је у 88 години у Београду 2. јануара 2011. Одлуком градске власти др Срећко Недељковић је сахрањен 5. јануара 2011. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Награде и признања
За свој рад добио је бројна признања међу којима треба истаћи:
- орден заслуга за народ са златним венцем 1986;
- две Октобарске награде града Београда за унапређење медицинске науке 1970. и 1981;
- Седмојулску награду СР Србије за унапређење здравства 1979;
- добитник је Грамате Српског Патријарха Господина Павла 2000;
- добитник је награде Српског лекарског друштва Велики печат 2003. и бројних других лекарских и шаховских признања;
Породица
Срећко Недељковић је ожењен Чачанком Вером Недељковић, првим машинским инжењером одсек бродарство у Југославији, женским шаховским велемајстором које је у једном периоду имала рејтинг треће шахисткиње света. Њихов син је др. проф. Милош Недељковић, држаним секретар Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.
Спољашње везе
