Дубочка пећина — Гаура Mape је понор и природни споменик под заштитом у Републици Србији. Ово је једна од најдужих пећина у Србији а уједно једно од првих заштићених природних добара, будући да је статус заштите добила давне 1949. године Решењем Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије[1].
Георгафски положај
Дубочка пећина се налази у источној Србији, на територији општине Кучево, у атару села Дубока. Дубочка пећина је од Кучева удаљена 20 km, а од Београда 150 km.
Налази се на северу Звишке котлине, у подножју Звишких планина, на супротном крају општинске територије у односу на пећине Цремошња и Равништарка. У атару је живописног села Дубока по коме је и добила име, у близини (700 м) локалног асфалтног пута Дубока – Раденка, око 8 км далеко од државног пута 33, IБ реда Кучево – Мајданпек – Неготин.[2]
Основне одлике
Површина простора који се предлаже за заштиту износи 15 hа 96 а и обухвата 28 катастарских парцела на територији КО Дубока (26 парцела) и КО Раденка (2 парцеле). Дубочка пећина – Гаура Маре представља периодично хидролошки активан, хоризонталан, вијугав, простран и релативно разгранат подземни облик карстног рељефа. Припада типу речних, тунелских пећина и тешко је проходна од понорског до врелског дела.
Дубочка пећина је са својих 2.275 m једна од најдужих пећина у Србији. Посебно је импресиван пећински улаз широк 25 метара и висок 20 метара. Главни пећински канал у почетном делу је гигантских размера (широк до 40 m и висок до 31 m). Проходан је у дужини од 132 m, докле допире и дневно светло. Пећински накит се налази у удаљеним каналима, до којих се може доћи само уз адекватну спелеолошку опрему. Кроз пећину периодично протиче Понорска река. У омањој клисури у подножју пећине може се видети неколико лепих мањих водопада.
Основне морфолошке целине Дубочке пећине су Главни, Глиновити и Русаљкин канал.
Глиновити канал обухвата најстарију фазу у развоју спелеосистема Дубочке пећине. У овом каналу разликују се 4 целине:
Глиновити канал до Бунара. Дужина овог дела канала је 430 м, од чега на споредне канале отпада 100 м. Таваница и зидови су обложени белим калцитом, сталагмитима и сталактитима. Пећински под је глиновит. Пажњу посебно привлачи «Царски престо», бела калцитна драперија која на једном месту потпуно преграђује канал.
Сталагмитски канал. Дугачак је 80 м, а са споредним каналом 90 м. Карактеристичан је по многобројним сталагмитма по коме је канал и добио име. Интересантно је да сви сталагмити имају исту дебљину (10 cm), од подлоге па до врха.
Дворана «Паклена гора». Дугачка је 33 м, широка 11 м и висока 20 м. Завршава се омањим отвором препуним белих кристалних стубова, сталактита и сталагмита, који је због своје лепоте назван «Царске двери». Уједно овај отвор представља улаз у дворану «Царска Ризница.
Дворана «Царска ризница». Ова дворана је 37 м, широка до 22 м и висока 10 м. Ово је најлепши део Дубочке пећине. Дворана је крцата разноврсним пећинским накитом од снежно-белог искричавог калцита, са таваницом начичканом са хиљадама сталактита.
Русаљкин канал је дугачак 380 м, а са споредним каналима 472 м. Представља другу, млађу фазу спелеосистема Дубочке пећине. Овај канал је врло узан и низак, а његова ширина износи 2-3 м. На једном месту, по средини канала налази се зид од спојених белих сталактита и сталагмита испред кога је постоље висине 1 м на којем се налази фигура, која личи на лице жене са смеђом косом. Фигура је названа Русаљка, по женама – Русаљкама, које су део једног чудног, митског обичаја по којем је село Дубока надалеко познато.
Укупна дужина Главног канала је 1.010 метара, Глиновитог канала 480, а Русаљкиног канала 580 метара, што укупно износи 1.870 метара. Са споредним каналима дугачким 405 метара, укупна дужина пећинског система Дубочке пећине износи 2.275 метара.
Степен заштите
Дубочка пећина заштићена је Решењем бр. 15 од 15. новембра 1949. године, Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије.
У складу са чланом 35. Закона о заштити природе и Уредбом о режимима заштите природе на читавом простору успостављен је режим заштите II степена.
Као део поступка ревизије заштите, Министарство заштите животне средине огласило је Јавни увид и Јавну расправу[3] за нацрт Уредбе о проглашењу и Студији заштите Споменика природе „Дубочка пећина – Гаура Маре“. Јавни увид трајао је у периоду од 17. децембра 2021. године до 05. јануара 2022. године. Јавна расправа заказана је за 10. фебруар 2022. године у просторијама Општинске управе Кучево[4].
Флора и фауна
Пећина је станиште 25 врста артроподске фауне, од којих су четири нове врсте за Србију и колоније слепих мишева.
