Спомен-парк Шубићевац

Поглед на улаз у спомен-парк Шубићевац.

Спомен-парк Шубићевац (познат и под називом Спомен-парк стрељаних и споменик Ради Кончару и друговима) је меморијални парк у Шубићевцу, пределу града Шибеника, где су италијански фашисти од 1941. до 1943. године вршили стрељања многих родољуба и антифашиста. Спомен-парк је свечано отворен 1962. године. Аутори споменика унутар парка су вајар Коста Ангели Радовани и архитекта Зденко Колацио.

Историја

Шибеник су 15. априла 1941. године окупирале италијанске фашистичке снаге. У шибенском затвору је до капитулације Италије било затворено до 6300 људи из Далмације, од којих је 200 било осуђено на смрт. Њих 43 било је стрељано на Шубићевцу. Дана 22. маја 1942. године, фашисти су на истом месту стрељали Раду Кончара и још 25 антифашиста.

После рата, простор је уређен у спомен-парк, а 1961. године подигнут је споменик Ради Кончару и друговима. На двадесету годишњицу стрељања Кончара и 25 антифашиста, 22. маја 1962. године, спомен-парк је био свечано отворен.

Од 1990-их, спомен-парк је запуштен и полагано пропада. Године 2009, спроведена је акција чишћења спомен-парка од графита.

Опис парка

На улазу у спомен-парк стоји бронзани рељеф са приказом скупине од једанаест људских фигура, постројених уза зид, у призору и ставу чекања на стрељање. Покрај фигура стоји вијорећа застава с мотивом петокраке звезде.

Централни мотив унутар спомен-парка је споменик Ради Кончару и друговима. Подигнут је 1961. године. Кост Ангели Радовани је споменик остварио у облику кристаличног ступа с доживљајем људске фигуре, али у чистој геометријској шематици. Споменик је чиста прочишћена форма што делује снагом волумена и оштрим ломовима светла на резаним бридовима масе.

Из споменика стоји ред од десетак бетонских ступова за које су фашисти везивали своје жртве и затим их стрељали.

Спомен-плоче

На путу до централног споменика, уз стазу се налазе три спомен-камена на којима су уз пригодне стихове исписана и имена више група стрељаних. Подигнути су 22. маја 1978. године.

Текстови на плочама:

Ako si zastao, daleki neznani druže,
i pogled ti slučajno na ovo mjesto pao,
i kamen i zemlja šaptat će poruku:
za tvoje proljeće - život svoj sam dao

Kresović Lazo Vojin, Kresović Stanko Spasin
Lazunica Stevan Lazin, Mandić Jovan Todorov
Mandić Milan Stevanov, Matijević Miloš Savin
Mijalica Đuro Jovin, Mijalica Stevan Ilijin
Mišković Luka Vidov, Tomašević Obrad Savin

Strijeljanima od talijanskih fašista
1942. godine
u znak sjećanja spomen znamen postavi narod Šibenika
22. svibnja 1978.

Ovdje su pucali u grudi Partije,
ali nisu uspjeli zatrti sjeme njeno,
slobodarski Šibenik pamti sve:
nitko nije zaboravljen
i ništa nije zaboravljeno

Belamarić Ante Vladin, Bujas Mate Antin
Junaković Dragomir Stipin, Lasić Ivica Antin
Šantić Ante Petrov, Višić Blaž Stipin
Vrljević Duško Milošev

Strijeljanima od talijanskih fašista
1941. godine
u znak sjećanja spomen kamen postavi narod Šibenika
22. svibnja 1978.

Mrtvi vojnici Partije u stroj
uzalud vam fašisti sasuše
plotune u prsa u glavu
nema smrti što bi priječila
da san komunista šiklja u javu

Rade Končar, Feđa Borožan, Ignacijo Brajević, Božo Dumanić,
Jozo Dumanić, Paško Dumanić, Milivoj Jelaska, Života
Katunalić, Dušan Kažimir, Ivo Kovačić, Jozo Kuzmić, Vojko
Matošić, Stjepan Polić, Ante Poljičak, Božo Puljas, Nikola Purišić,
Ante Radica, Jozo Ružić, Josip Siriščević, Petar Siriščević,
Vicko Siriščević, Nikola Trebotić, Ante Vrdoljak, Karlo
Vušković, Duje Žegarac, Nikola Žitko

U spomen strijeljanih splitskih komunista što ih
talijanski fašisti zločinački pobiše 22. svibnja 1942.
ovaj spomen kamen podiže narod Splita
22. svibnja 1978.

Галерија

Литература

  • Миланко Патковић, Душан Плећаш. Водич уз карту. Избор спомен-обиљежја народноослободилачког рата Југославије. „Глас Славоније“, Осијек 1975. година.
  • Драго Здунић, ур. Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.
  • Споменици револуционарнога радничког покрета Народноослободилачког рата и социјалистичке револуције: Категоризација. „Републички завод за заштиту споменика културе“, Загреб 1986. година.

Спољашње везе